Електронска књига против папирне

Издавање својих дела искључиво у традиционалном формату књиге захтева чувени чешки писац Милан Кундера. Овај обавезни услов новог објављивања он је поново изнео крајем јула на церемонији награђивања престижном наградом Француске Националне библиотеке.

Жељу да се књиге читају на папиру, а не са екрана деле писци и библиографи у многим земљама. Став Милана Кундере лежи на површини, он ми је близак. Ја лично читам књиге само у обичном формату, саопштио је у интервјуу за Глас Русије познати руски писац Андреј Геласимов – добитник књижевне награде Национални бестселер за роман Степски богови.

- Мени се допада да држим у рукама објекат, зато што је у њему присутна полиграфска компонента, естетска вредност. Чак физички обим књиге изазива пријатне тактилне осећаје, говори писац и паралелно са тим примећује: Ипак глупо је супротстављати се ономе што се данас неизбежно дешава. Мени то изгледа као нека дечија наивност или тврдоглавост. Људи уопште мудрују разним поводима, сада мудрују поводом традиционалне књиге.

Између осталог, тема се не ограничава емоцијама. На пример, у Француској писци и власници права су објавили гневну петицију у заштиту ауторских права. Повод је био нови закон који је прописао масовну дигитализацију библиотечних књига 20. века, за које још нису истекла ауторска права. Своје негодовање поводом сличне ситуације изразили су и руски писци поводом нацрта закона који даје националним библиотекама право да дигитализују књигу две године после њеног стизања у фонд. На тај начин рок важења ексклузивних права се ограничава. У перспективи ауторима ће бити незанимљиво да пишу озбиљне књиге које се издају многоструко, економски смисао ће имати само књиге за једнократну употребу. И питање квалитета ће отићи у други план, убеђен је познати писац фантастичке литературе Сергеј Лукјањенко. Издавачи су се плашили да ће дигитализација страних књига заштићених ауторским правима уопште избацити Русију из међународног правног поља. Ова мишљења су између осталог била узета у обзир, закон је усвојен са поправкама, и страсти су се смириле. Али нису исцрпљене све нијансе проблема, између осталог акутан је проблем такозване интернет-пиратерије. Писац Александар Иличвески тим поводом за Глас Русије приметио је:

- Данас је практично немогуће технолошки заштити текст, то се може учинити, условно говорећи, само квалитетом. На пример, на Интернету моје књиге постоје не у коначним верзијама. Последњу верзију, и то врло битну,поседујемо ја и издавачка кућа. Уопште, додаје писац, не улазим у правну страну питања. У тренутку престрајања система могу да се појаве свакакве турбуленције: неко може да протествује, неко напротив нешто да поздрави. Али убрзо ће све доћи у равнотежу. А папирна књига у сваком случају неће нестати.

Ипак Александар Иличевски брани управо електронску књигу. Многе њене предности сасвим су очигледне, тврди писац.

- То је једно од највећих достигнућа цивилизације! Лепота је у томе што имате при руци и библиотеку, и радна документа. Предност је и са еколошке тачке гледишта: није потребан папир, а то значи да се чува оно што на Земљи није остало у тако великој количини – шуме и кисеоник.