Blago sletanje na crvenu planetu

Rover "Curiosity" blago se spustio na Crvenu planetu. Kako je izvestila Nasa, posle osmomesečnog leta marsovska naučna laboratorija sletela je na Mars u blizini kratera Gejla. Istina, izveštaj o tom događaju kasnio je 14 minuta – toliko vremena je bilo potrebno radio signalu da pređe razdaljinu do Zemlje.

Za sletanje rovera bila je razrađena jedinstvena tehnologija „nebeske dizalice“. On se spustio na površinu planete ne na platformi sa motorima, kao kod sovjetskih svemirskih vozila, ni u čauri sa vazdušnim jastucima, kao kod rovera Spirit i Opportunity. Spušten na tregerima „nebeske dizalice“, na tanjiru sa raketnim motorima,  Curiosity  je odmah stao na svoje točkove. Tri minuta posle sletanja rover je poslao prve crno bele snimke. Te su ogledne slike sa pomoćnih kamera koje pokazuju ispravnost opreme. Prve fotografije u koloru sa Marsa očekuju se za dva dana.

Sletanje  Curiosity  vezano je za rođendan Nila Armstronga, koji je prvi kročio na površinu Meseca 1969. godine. Za Amerikance ovo je najvažniji svemirski projekat decenije. Oni žele da provere, da li je u prošlosti postojala prirodna sredina na Marsu, pogodno stanište za živa bića, kaže vođa Laboratorije gama-spektroskopije institusa svemirskih istraživanja Ruske akademije nauka Igor Mitrofanov.

- Zaista, to pitanje je vrlo važno, postojanje života na drugoj planeti. Odgovor će nam omogućiti da razumemo na koji način se formirao život na Zemlji, i uopšte šta je to život u Svemiru.

Predstavnik treće generacije rovera po svojim karakteristikama prevazilazi „pretke“: Spirit i Opportunity. Težina  Curiosity iznosi 900 kilograma, to je najveći i najteži rover u istoriji. On ne zavisi od sunčeve energije. Radioizotopni termoelektrični generator na uran 238 omogućava da istražuje tokom dve godine i duže. Na Kjuriozitiju je postavljeno 10 instrumenata ukupne težine 75 kilograma. Uključujući i ruski instrument DAN. On će izvršiti neutronsko detektovanje površine Crvene planete na dubini do jednog metra. Cilj istraživanja je da se odrede oblasti visoke koncentracije vode u mineralima. Baš takva mesta su najinteresantnija za istraživanje znakova života, kaže jedan od izumitelja DAN-a Igor Mitrofanov.

- To je naš četvrti instrument, koji je sleteo na Mars. Prvi instrument Hend, na sondi Mars-Odisej, radi u kosmosu od 2001. godine. Pomoću tog instrumenta otkrili smo 2002. godine, zajedno sa Amerikancima, da ispod površine Marsa ima mnogo vode. Zadaci narednog projekta bili su povezani sa tim rezultatima. I evo danas je instrument DAN sleteo na površinu Marsa. U korišćenju nuklearnih tehnologija za svemirska istraživanja on ima dobru poziciju.

Za nedelju dana planirano je probno uključenje motora  Curiosity , a primena naučnog programa počeće za dva meseca, saopštava Nasa. Rover treba da radi na temperaturi od minus 90 stepeni do nule. Na površini Crvene planete on treba da pređe oko 20 kilometara. Čak ako znaci života ne budu pronađeni, ovo je vrlo važna misija. Mars je planeta, na kojoj je mnogo toga nepoznato. I svi podaci koje instrument prikupi, svakako, će biti važni i korisni.