Благо слетање на црвену планету

Ровер "Curiosity" благо се спустио на Црвену планету. Како је известила Наса, после осмомесечног лета марсовска научна лабораторија слетела је на Марс у близини кратера Гејла. Истина, извештај о том догађају каснио је 14 минута – толико времена је било потребно радио сигналу да пређе раздаљину до Земље.

За слетање ровера била је разрађена јединствена технологија „небеске дизалице“. Он се спустио на површину планете не на платформи са моторима, као код совјетских свемирских возила, ни у чаури са ваздушним јастуцима, као код ровера Spirit и Opportunity. Спуштен на трегерима „небеске дизалице“, на тањиру са ракетним моторима,  Curiosity  је одмах стао на своје точкове. Три минута после слетања ровер је послао прве црно беле снимке. Те су огледне слике са помоћних камера које показују исправност опреме. Прве фотографије у колору са Марса очекују се за два дана.

Слетање  Curiosity  везано је за рођендан Нила Армстронга, који је први крочио на површину Месеца 1969. године. За Американце ово је најважнији свемирски пројекат деценије. Они желе да провере, да ли је у прошлости постојала природна средина на Марсу, погодно станиште за жива бића, каже вођа Лабораторије гама-спектроскопије институса свемирских истраживања Руске академије наука Игор Митрофанов.

- Заиста, то питање је врло важно, постојање живота на другој планети. Одговор ће нам омогућити да разумемо на који начин се формирао живот на Земљи, и уопште шта је то живот у Свемиру.

Представник треће генерације ровера по својим карактеристикама превазилази „претке“: Spirit и Opportunity. Тежина  Curiosity износи 900 килограма, то је највећи и најтежи ровер у историји. Он не зависи од сунчеве енергије. Радиоизотопни термоелектрични генератор на уран 238 омогућава да истражује током две године и дуже. На Кјуриозитију је постављено 10 инструмената укупне тежине 75 килограма. Укључујући и руски инструмент ДАН. Он ће извршити неутронско детектовање површине Црвене планете на дубини до једног метра. Циљ истраживања је да се одреде области високе концентрације воде у минералима. Баш таква места су најинтересантнија за истраживање знакова живота, каже један од изумитеља ДАН-а Игор Митрофанов.

- То је наш четврти инструмент, који је слетео на Марс. Први инструмент Хенд, на сонди Марс-Одисеј, ради у космосу од 2001. године. Помоћу тог инструмента открили смо 2002. године, заједно са Американцима, да испод површине Марса има много воде. Задаци наредног пројекта били су повезани са тим резултатима. И ево данас је инструмент ДАН слетео на површину Марса. У коришћењу нуклеарних технологија за свемирска истраживања он има добру позицију.

За недељу дана планирано је пробно укључење мотора  Curiosity , а примена научног програма почеће за два месеца, саопштава Наса. Ровер треба да ради на температури од минус 90 степени до нуле. На површини Црвене планете он треба да пређе око 20 километара. Чак ако знаци живота не буду пронађени, ово је врло важна мисија. Марс је планета, на којој је много тога непознато. И сви подаци које инструмент прикупи, свакако, ће бити важни и корисни.