Beograd-Priština: normalizovati, ali ne priznati?

Tehničkih pregovora s Beogradom više neće biti. Biće političkih, na višem nivou, i njihov je cilj normalizacija odnosa dve nezavisne i suverene države. Takav je smisao poslednje izjave takozvanog "premijera" Tačija.

Za pregovore je spreman i zvanični Beograd, koji namerava da do kraja avgusta izradi plan za dijalog. Drastična razlika sadašnjeg rukovodstva od pređašnjeg jeste u tome da su se predsednik Tadić i šef ministarskog kabineta Cvetković na sve moguće načine distancirali od pregovora s kosovkim vlastima (što nije smetalo Tadiću da se kao „eks“ rukuje s Tačijem i zove ga u intervjuu „premijer“). Sada će čitavu odgovornost za pregovarački proces preuzeti upravo prva lica – predsednik Nikolić i premijer Dačić.

U principu verovatnoća je velika da ćemo biti svedoci susreta predsednika Nikolića s "predsednicom" Jahjagom. Ali uzev u obzir da su tehnički preogovori Beograda i Prištine bili neuspešni, nije jasno u kakvom će formatu biti održan taj susret: dama na tako visokom položaju sigurno neće sedeti s tablicom Kosova, ukrašenom zvezdicom i fusnotama.

Ali čak i da se sastanu za praznim stolom, očigledno je da strane žele da izjave suprotne stvari. Za Beograd je glavni dijalog o statusu Kosova. Za Prištinu, kako je već rečeno, tema je normalizacija odnosa dve suverene države, glavna poruka – nemojte priznavati, ali nemojte ni smetati.

Da čujemo mišljenje istoričara balkaniste Georgija Engelgarta:

- Za Prištinu je zaista važna prava integracija u raznovrsne međunarodne organizacije. Priština je veoma osećajna na srpsku opstrukciju integracije Kosova u međunarodnim strukturama. Tim pre što je za ulazak, na primer, u EU ili NATO, potrebno da nema neregulisanih sporova sa susedima. Druga je stvar, ako se situacija razmatra sa pragmatične tačke gledišta, šta mogu kosovske vlasti da predlože zauzvrat Beogradu? Vidimo, na primer, da je njihov stav o severu Kosova i radu srbskih organa vlasti žestok i beskompromisan. Čini mi se da se ne smeju precenjivati šanse za uspeh tih pregovora. Najverovatnije će to biti još jedna runda bez velikih proboja zbog suprotstavljenih interesa i stavova strana – zaključio je Georgij Engelgard.

Kako će pregovori proći zavisi još i od posrednika. Beograd želi da u tome učestvuje OUN, a za Kosovo to društvo nije na ceni: prištinske vlasti se nadaju na EU i SAD. Dakle, opet će početi igra na jedan gol, jer Brisel od Srbije traži upravo normalizaciju odnosa i upravo će taj faktor biti osnovni za početak pregovora o ulasku u EU. A normalizacija, kako vidimo, ima široko tumačenje. Informacije da će uslov za evrointegraciju Srbije biti nemešanje u proces učlanjenja Kosova u OUN ne zvuči baš tako neverovatno.

Još jedan momenat nije najjasniji, o čemu je pričao i naš sagovornik – sever Kosova. Poslednji događaji – pretučen Srbin, napad na srbski kafić, i uopšte, čitava prošla godina bogata incidentima, godina koju su Srbi proveli na barikadama – sve svedoči o tome da se bez primene sile srbska zajednica neće integrisati u prištinski sistem. A to je još jedan uslov EU.

Ali neće biti lako ni Prištini. Kosovski publicista Adriatik Kelmendi postavlja prilično ozbiljno pitanja: šta će uopšte doneti normalizacija bez priznanja nezavisnosti? Za zemlje koje još nisu upisale Kosovo u svoju političku kartu, normalizacija odnosa s Beogradom može biti signal da i one mogu da predlože isto bez priznanja suvereniteta. Krhka i nejasna šema normalizacije, po mišljenju publiciste, liči na loše maskirani nerešeni problem, koji može dovesto do dalje izolacije i marginalizacije Kosova