Matija Bećković: Ko tebe kamenom, ti njega gradom!

 Rekao je to u intervjuu “Glasu Srpske” akademik Matija Bećković, istaknuti književnik kojem je poezija skrivena biografija, a pored svih vrijednih književnih nagrada kojima je ovjenčan, to što ga smatraju narodnim pjesnikom najveće je priznanje. Jer, niko osim naroda nije sve rekao, smatra pjesnik, koji nam je krajem prošlog vijeka poručio da “ćeraćemo se još”.

A ovih dana “ako dođe u bilo koji grad”, to će sigurno biti Andrić grad.

* GLAS: Uključeni ste u izgradnju Andrić grada. Mnogo je odjeknula vijest da će bitiosnovana nagrada sa Andrićevim imenom u iznosu od 100.000 evra. Kako Vi gledate na ovopriznanje?

BEĆKOVIĆ: Prema gradu i tropar! Često čujemo da ima mnogo nagrada. A kada bismo izračunali koliko bi inkasirao dobitnik svih nagrada, ispostavilo bi se da od te sume ne bi mogao da živi ni godinu. Stotinu hiljada evra je ogromna suma zato što je reč o piscima i knjigama, a to je kusur jednog običnog srbskog lopova! Sebe u Andrić gradu ne vidim sa plastičnim šlemom na glavi, već kao jednog od njegovih sugrađana.

* GLAS: U čemu je, po Vašem mišljenju, značaj Andrićevog instituta?

BEĆKOVIĆ: Ime obavezuje. Postojeći instituti za književnost već okupljaju najbolje mlade glave koje drže korak sa modernim dostignućima književne nauke.

* GLAS: Koliko se u prostranoj i harmoničnoj građevini Andrić grada prepoznajesenzibilitet Emira Kusturice?

BEĆKOVIĆ: To je prevod Ive Andrića na jezik Emira

Kusturice.

* GLAS: Da li je značaj Andrić grada možda i veći od zidanja na Drini ćuprije?

BEĆKOVIĆ: Jeste. Recimo i zato što je u našem veku mnogo više gradova srušeno nego izgrađeno. Dučić je naknadno ukrašavao Trebinje da bi ličilo na grad u kome se mogao roditi. Andrić grad je rodio Ivo Andrić. Njegovi književni likovi biće žitelji tog grada.

* GLAS: Šta je ono što bi vezano za život i djelo ove izuzetne ličnosti 20. vijeka trebaloosvijetliti i izvan literarnog polja na jedan nov, polemičan i izazovan način?

BEĆKOVIĆ: Njegovu aktuelnost.

* GLAS: Koliko se toga promijenilo u srbskom biću od nastanka Vaše poeme “Ćeraćemo sejoš”? Jesmo li “ćerani” ili oni koji ćeraju?

BEĆKOVIĆ: “Čas mi pod njima/Čas oni nad nama!”

* GLAS: U čemu se ogleda snaga poezije u mondijalističkom vremenu koje ne priznajetradiciju i duhovnu baštinu? Da li je to privremena sezona neduhovnosti koja jeobuhvatila ubrzanu planetu ili je nešto drugo u pitanju?

BEĆKOVIĆ: Istinski poklonici poezije nadživeli su i veće pošasti.

* GLAS: Mladi pjesnici nemaju priliku kao Vaša generacija da objavljuju kod poznatihizdavača, kojih zapravo danas i nema. Šta znači biti početnik u maternjem jeziku kaopjesnik, da li je to novi usud ili nastavak fatalne pjesničke sudbine uopšte?

BEĆKOVIĆ: Poezija je starija od izdavača i honorara.

* GLAS: Približavaju se Književni susreti na Kozari. Vi dolazite i ove godine. Nije liKozara književni fenomen?

BEĆKOVIĆ: Bez poezije ne bi bilo Kozare. U svakom slučaju postojala bi manje. Zasluga organizatora Književnih susreta na Kozari je što to imaju na umu.

* GLAS: Na ovogodišnjem spisku pjesnika Susreta na Kozari nema nijednog rodom iz ovihkrajeva. A poznato je da su porijeklom iz samog Potkozarja i sa Kozare: Dragan Kolundžija,Nenad Grujičić, Milovan Marčetić, Rajko Lukač... Kako biste Vi u ime domaćina riješiliovaj problem?

BEĆKOVIĆ: Oni su domaćini. I ne treba niko da ih zove da bi bili tamo.

* GLAS: Sa Kozare je partizanski narodni heroj, legendarni Mladen Stojanović. Poznato jeda je Mladen Stojanović pisao i odlične sonete. Njegov brat Sreten je čuveni srbski vajar,bivši dekan Akademije umetnosti u Beogradu. Da li biste podržali ideju da se u RepubliciSrbskoj osnuje nagrada “Braća Stojanović”?

BEĆKOVIĆ: To je Božja pravda. Možda bi  se mogla zvati “Vijenac Stojanovića”. Hrast čiji su oni izbojci je prota Stojanović, njihov otac. Spomenici Njegošu i Karađorđu, dela Sretena Stojanovića, isti su u Beogradu i Podgorici. Sreten Stojanović bi se i na onom svetu poradovao ako bi bili postavljeni i u Banjaluci. Do pet odlivaka se računa u originale. Kuća Stojanovića u srcu Prijedora obnovljena je ovih godina na čast onih koji su je obnovili.

* GLAS: Vrijeme u kojem živimo do te mjere se politizovalo da je politika postala matricaponašanja za druge: lukavost, licemjerstvo, ne biti od riječi, okrenuti leđa preko noći prijatelju, napustiti ideju zbog novca... Dokle može ići takva vrsta ponašanja i gdje joj senalazi zametak?

BEĆKOVIĆ: Gledajući u nebo dobijamo niske udarce. Pričajući o visinama završavamo nalupanih cevanica. Zadužujući kosmos ostajemo polupanih glava…

Ali “samo ti, dijete, radi svoj posao!”

Andrićevo majstorstvo

* GLAS: Čini li Vam se da su Andrićevi biografi i kritičari do sada malo pažnjeposvećivali temi društvenog angažmana velikog pisca u vremenima omeđenim 1944. i1945. godinom, koji je u tom periodu obavljao niz društvenih dužnosti?

BEĆKOVIĆ: Kad bi Andrić hteo da opiše neki današnji, aktuelni događaj, sigurno bi pronašao neki period u prošlosti u kome je sve to već bilo. Tako bi o njemu saznao sve, a sebi omogućio da ga opiše natenane i demonstrira svoje majstorstvo.