Матија Бећковић: Ко тебе каменом, ти њега градом!

 Рекао је то у интервјуу “Гласу Српске” академик Матија Бећковић, истакнути књижевник којем је поезија скривена биографија, а поред свих вриједних књижевних награда којима је овјенчан, то што га сматрају народним пјесником највеће је признање. Јер, нико осим народа није све рекао, сматра пјесник, који нам је крајем прошлог вијека поручио да “ћераћемо се још”.

А ових дана “ако дође у било који град”, то ће сигурно бити Андрић град.

* ГЛАС: Укључени сте у изградњу Андрић града. Много је одјекнула вијест да ће битиоснована награда са Андрићевим именом у износу од 100.000 евра. Како Ви гледате на овопризнање?

БЕЋКОВИЋ: Према граду и тропар! Често чујемо да има много награда. А када бисмо израчунали колико би инкасирао добитник свих награда, испоставило би се да од те суме не би могао да живи ни годину. Стотину хиљада евра је огромна сума зато што је реч о писцима и књигама, а то је кусур једног обичног србског лопова! Себе у Андрић граду не видим са пластичним шлемом на глави, већ као једног од његових суграђана.

* ГЛАС: У чему је, по Вашем мишљењу, значај Андрићевог института?

БЕЋКОВИЋ: Име обавезује. Постојећи институти за књижевност већ окупљају најбоље младе главе које држе корак са модерним достигнућима књижевне науке.

* ГЛАС: Колико се у пространој и хармоничној грађевини Андрић града препознајесензибилитет Емира Кустурице?

БЕЋКОВИЋ: То је превод Иве Андрића на језик Емира

Кустурице.

* ГЛАС: Да ли је значај Андрић града можда и већи од зидања на Дрини ћуприје?

БЕЋКОВИЋ: Јесте. Рецимо и зато што је у нашем веку много више градова срушено него изграђено. Дучић је накнадно украшавао Требиње да би личило на град у коме се могао родити. Андрић град је родио Иво Андрић. Његови књижевни ликови биће житељи тог града.

* ГЛАС: Шта је оно што би везано за живот и дјело ове изузетне личности 20. вијека требалоосвијетлити и изван литерарног поља на један нов, полемичан и изазован начин?

БЕЋКОВИЋ: Његову актуелност.

* ГЛАС: Колико се тога промијенило у србском бићу од настанка Ваше поеме “Ћераћемо сејош”? Јесмо ли “ћерани” или они који ћерају?

БЕЋКОВИЋ: “Час ми под њима/Час они над нама!”

* ГЛАС: У чему се огледа снага поезије у мондијалистичком времену које не признајетрадицију и духовну баштину? Да ли је то привремена сезона недуховности која јеобухватила убрзану планету или је нешто друго у питању?

БЕЋКОВИЋ: Истински поклоници поезије надживели су и веће пошасти.

* ГЛАС: Млади пјесници немају прилику као Ваша генерација да објављују код познатихиздавача, којих заправо данас и нема. Шта значи бити почетник у матерњем језику каопјесник, да ли је то нови усуд или наставак фаталне пјесничке судбине уопште?

БЕЋКОВИЋ: Поезија је старија од издавача и хонорара.

* ГЛАС: Приближавају се Књижевни сусрети на Козари. Ви долазите и ове године. Није лиКозара књижевни феномен?

БЕЋКОВИЋ: Без поезије не би било Козаре. У сваком случају постојала би мање. Заслуга организатора Књижевних сусрета на Козари је што то имају на уму.

* ГЛАС: На овогодишњем списку пјесника Сусрета на Козари нема ниједног родом из овихкрајева. А познато је да су поријеклом из самог Поткозарја и са Козаре: Драган Колунџија,Ненад Грујичић, Милован Марчетић, Рајко Лукач... Како бисте Ви у име домаћина ријешилиовај проблем?

БЕЋКОВИЋ: Они су домаћини. И не треба нико да их зове да би били тамо.

* ГЛАС: Са Козаре је партизански народни херој, легендарни Младен Стојановић. Познато једа је Младен Стојановић писао и одличне сонете. Његов брат Сретен је чувени србски вајар,бивши декан Академије уметности у Београду. Да ли бисте подржали идеју да се у РепублициСрбској оснује награда “Браћа Стојановић”?

БЕЋКОВИЋ: То је Божја правда. Можда би  се могла звати “Вијенац Стојановића”. Храст чији су они избојци је прота Стојановић, њихов отац. Споменици Његошу и Карађорђу, дела Сретена Стојановића, исти су у Београду и Подгорици. Сретен Стојановић би се и на оном свету порадовао ако би били постављени и у Бањалуци. До пет одливака се рачуна у оригинале. Кућа Стојановића у срцу Приједора обновљена је ових година на част оних који су је обновили.

* ГЛАС: Вријеме у којем живимо до те мјере се политизовало да је политика постала матрицапонашања за друге: лукавост, лицемјерство, не бити од ријечи, окренути леђа преко ноћи пријатељу, напустити идеју због новца... Докле може ићи таква врста понашања и гдје јој сеналази заметак?

БЕЋКОВИЋ: Гледајући у небо добијамо ниске ударце. Причајући о висинама завршавамо налупаних цеваница. Задужујући космос остајемо полупаних глава…

Али “само ти, дијете, ради свој посао!”

Андрићево мајсторство

* ГЛАС: Чини ли Вам се да су Андрићеви биографи и критичари до сада мало пажњепосвећивали теми друштвеног ангажмана великог писца у временима омеђеним 1944. и1945. годином, који је у том периоду обављао низ друштвених дужности?

БЕЋКОВИЋ: Кад би Андрић хтео да опише неки данашњи, актуелни догађај, сигурно би пронашао неки период у прошлости у коме је све то већ било. Тако би о њему сазнао све, а себи омогућио да га опише натенане и демонстрира своје мајсторство.