Spaska kula zbližava narode

Festival je svečano otvoren na Crvenom trgu grandioznom teatralnom predstavom. Glavna tema ovogodišnje „Spaske kule“ bila je200-godišnjica pobede Rusije u ratu protiv Napoleonove armije 1812. Zbog toga je otvaranje festivala počelo plemićkim balom, priređenim u duhu onog vremena.Valcer se neočekivano prekida pojavom zlokobnog Kneza Tame i jahača apokalipse,praćenih Točkom Rata. A zatim počinje alegorijski okršaj, samo što se umesto armija sučeljavaju vojni orkestri, a umesto oružja grmi muzika.
U dvočasovnom „muzičkom dvoboju“ ispred zidina Kremlja odjekivali su vojni marševi, odlomci iz dela klasične muzike, kao i pukovske i narodne pesme u izvođenju učesnika iz Rusije, Nemačke,Francuske, Italije, Austrije, Grčke,Kine, Kazahstana, Poljske i Singapura.
 
Zahvaljujući udruženom orkestru gajdaša Evropske unije, odevenih u egzotične karirane škotske „suknjice“,trgom su odzvanjali prodorni škotsko-irski motivi. Orkestar ratnog vazduhoplovstva Grčke izazvao je sveopšte oduševljenje izvođenjem muzičkih tema iz filmskih hitova „Indijana Džons“, „Rat zvezda“i „Roki“.
 
Centralni vojni orkestar oružanih snaga Singapura pokazao je svoju veštinu ne samo u rukovanju teškim karabinima, nego i kineskim lepezama živih boja, a učesnici iz Kine su potpuno odstupili od uobičajenog programa vojnih orkestara i prikazali čisto„civilnu“ predstavu u vidu atraktivnog i neobičnog plesa, zasnovanog na drevnoj legendi o rađanju drakona kraj jezera sa lotosom. „U plesu se odrazila kultura sela iz Južne Kine. A pošto je saradnja između kineskih sela i armije neodvojivi deo ustrojstva kineskog društva, mi smatramo da se ovaj ples u potpunosti uklapa u koncepciju festivala“, objasnio je novinarima rukovodilac kineske delegacije Čen Isjan.
 
Međutim, najviše emocija kod gledalaca su pobudile poznate ruske melodije u zajedničkom izvođenju nekoliko stranih vojnih orkestara. Tako su italijanski karabinjeri izveli čuvenu„Kaćušu“, orkestar iz Singapura narodnu pesmu „Ah, nije veče, nije veče“, a poljski vojni orkestar „Kaljinku“ za koju zna ceo svet. Ruski gledaoci su bili toliko oduševljeni, da su aplauzom pozdravili svaku pesmu, pevali uz muziku,pa čak i cupkali u taktu, kao da će svakog trenutka da zaigraju.
 
Od svih stranih učesnika ovogodišnje „Spaske kule“ publika je,naravno, posebno željno iščekivala nastup Francuza. Francuski vojni muzičari su specijalno za ovu priliku obukli uniforme onoga doba, tako da se na Crvenom trgu osećao duh Napoleonove Francuske. Na trgu ispred Kremlja pojavila se i Mirej Matje, francuska pevačica svetskog glasa i ljubimica ruske publike. Krhka Francuskinja, odevena u malenu crnu haljinu, pod naletima jesenjeg vetra otpevala je himnu Rusije i himnu Francuske(Marseljezu). Pojava Matjeove na kaldrmi Crvenog trga već je prešla u tradiciju,a u kuloarima festivala ovu pevačicu nazivaju amajlijom „Spaske kule“.
 
Pa ipak, vrhunac predstave na Crvenom trgu bila je pojava ruskih učesnika, orkestra „suvorovaca“ iz Moskovske vojno-muzičke akademije.Njihov atraktivni i energični nastup,pun mladalačkog zanosa, potpuno je osvojio publiku. „To je bilo stvarno fenomenalno! To je bio pravi hit“, rekla je posle predstave novinaru RBTH gledateljka Jelena Kulijeva.
Završetak predstave bio je neočekivan. Kako je priznao glavni scenograf festivala Mihail Šemjakin,„najteže je bilo obraditi temu pobede“tako da se ne povrede osećanja učesnika iz inostranstva. Na kraju je odlučeno da se tema pobede pretvori u temu mira,prijateljstva i jedinstva među narodima.Otud i finalna scena predstave: kraj upaljenih baklji se okupljaju svi učesnici festivala. „To se kraj vatre mira okupljaju svi oni koji su bili na suprotnim stranama barikada“, objasnio je novinarima autor ove ideje Valerij Halilov, načelnik Vojno-orkestarske službe Ministarstva odbrane Rusije.Važan elemenat završetka predstave bila je i pojava dvokolice Boginje mira.
 
Svi učesnici su rado prihvatili tu ideju. „Kakav je značaj ovog festivala? Za nas je to u nekom smislu vaspostavljanje jedinstva između Rusije i Francuske. To je ideja mira i prijateljstva“, rekao je za RBTH Tijeri Mušo (Thierry Mouchot) vođa sastava duvača iz Francuske.
 
Vođa orkestra karabinjera,italijan Masimo Martineli, takođe smatra da „Spaska kula“ zbližava narode zemalja koje u njoj učestvuju. „Dolaze učesnici iz raznih zemalja i u svojim nastupima pokazuju svoje nacionalne osobenosti,kao i osobenosti svoje nacionalne muzike. To je jedinstvena prilika za zbližavanje naših naroda“, rekao je on.
 
„Veoma nam se dopada ovaj duh iskrenosti koji vlada na međunarodnom festivalu vojne muzike.Ta iskrenost zbližava ljude“, rekao je Sergej Hlebnjikov, komandant moskovskog Kremlja i član Građanskog saveta „Spaske kule“.
 
Po njegovim rečima,„možda će pored modernih sintisajzera i novih tehničkih mogućnosti vojna muzika duvačkog orkestra nekome izgledati kao anahronizam“. „Ali to nije tako.Ta muzika dira pravo u srce. Muzika duvačkog orkestra je kao brigantina usidrena u pristaništu pored modernih brodova. Ona među njima privlači najveću pažnju, jer je lepa i romantična“, uveren je Hlebnjikov.
 
Moskovljani i gosti prestonice već su osetili promenu atmosfere u gradu zbog održavanja festivala. Pored nastupa na Crvenom trgu najbolji orkestri su proteklog vikenda nastupili i u nekim gradskim parkovima. A to je tek početak. Festival„Spaska kula“ trajaće još nekoliko dana – do 8. septembra
Vojno-muzički nastupi i festivali u formatu Military Tattoo (eng. - parada vojnih orkestara) široko su rasprostranjeni u celom svetu. Prvi takav festival bio je Kraljevski turnir sa učešćem orkestara Britanske imperije, održan 1880. u Londonu. Po završetku Drugog svetskog rata tradicija održavanja takvih festivala proširila se i na druge zemlje. Danas se vojni muzičari iz raznih zemalja redovno okupljaju u Holandiji, Danskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Švedskoj, Finskoj, Francuskoj, Belgiji, Austriji, Italiji i Švajcarskoj.

U Rusiji je prvi otvoreni nastup jedinica počasne straže šefova država u pratnji vojnih orkestara izveden 2. septembra 2006. u okviru proslave Dana Moskve.
Najviše emocija kod gledalaca su pobudile poznate ruske melodije u zajedničkom izvođenju nekoliko stranih vojnih orkestara. Tako su italijanski karabinjeri izveli čuvenu„Kaćušu“, orkestar iz Singapura narodnu pesmu „Ah, nije veče, nije veče“, a poljski vojni orkestar „Kaljinku“ za koju zna ceo svet.