Rad na greškama

75 miliona odraslih u EU ne ume da čita pi piše. To je skoro svaki 7. evropljanin, pošto u EU prema podacima Evrostata za početak 2012. godine živi 503,5 miliona ljudi.

Alarmantnu tendenciju označila je u svom referatu ekspertska grupa visokog nivoa po porudžbini Evropske komisije. Njen predsednik princeza Holandije Lorentjen, koja je niz godna posvetila borbi za pismenost, nazvala je referat signalom na uzbunu zbok krize koja je dotakla sve zemlje Evrope.

Izlazak iz situacije eksperti vide u besplatnom i kvalitetnom osnovnom obrazovanju za sve. Merama koje doprinose povećanju obrazovnog nivoa, autori referata takođe smatraju otvaranje biblioteka na neobičnim mestima, na primer u tržnim centrima. Još oni vide spas u zapošljavanju predavača muškaraca, koji će biti uzor za dečake, jer oni čitaju mnogo manje od devojčica. Kometarišući nastalu situaciju, politikolog Pavel Svjatenkov je rekao za Glas Rusije:

- Mislim da su evropljani dospeli u istu zamku kao i Amerikanci. Ideja se sastojala u tome da se izvrši obrazovna segregacija stanovništva. Tačnije, deo stanovnika koji pripada eliti završava dobre škole, zatim ide na elitne unizverzitete i stiče blistavo obzraovanje, a veći deo završava vrlo slabe škole i pripada nižoj ili srednjoj klasi. Ipak i Amerikanci i evropljani uz takav prilaz suočili su se sa problemom smanjenja intelektualnog stanovništva, što se odražava između ostalog na ekonomski prosperitet. U takvim uslovima raste socijalna napetost.

Po mišljenju Pavela Svjatenkova, evropljani su shvatili da sistem treba hitno menjati, inače će se to pretvoriti u ozbiljne socijalne probleme. Mada i tako ih je već više nego dovoljno: kriza zone evra se produbljuje, situacija oko nezaposlenosti u zemljama EU je katastrofalna. Veliki problem u drutšvu su i neobrazovani migranti, koji dolaze iz zemalja Bliskog Istoka i Magreba. Delimično zahvaljujći tome što su mnogi takozvani evropljani iseljenici iz tih zemalja, ne treba se čuditi stanju stvari u obrazovanju. Svaki peti tinejdžer od 15 godina (osim 75 miliona odraslih nepismenih) ne poseduje bazične navike u čitanju i pisanju. Osim opisanih u referatu mera za povećanje pismenosti, eksperti se zalažu za pojavu različitih formi obuke ne samo za decu i odrasle. Između ostalog čitanja i pisanja direktno na radnim mestima. I neosporno, važna mera po mišljenju autora referata biće investicije u podizanje pismenosti, što će doneti osetnu korist i u dugoročnoj perspektivi će se računati milijardama evra.

Situacija u Evropi sasvim podseća na film Nazad u prošlost i ona je dobro poznata Rusiji, gde je likvidacija nepismenosti sprovođena u prvim decenijama sovjetske vlasti, tačnije 20-30 godina prošlog veka. Ali sada, u visokotehnološkom 21. veku, teško je zamisliti da je nekada prosperitetna Evropa stigla do takvog rezultata. Trebalo je dobro da se potrudi.