Рад на грешкама

75 милиона одраслих у ЕУ не уме да чита пи пише. То је скоро сваки 7. европљанин, пошто у ЕУ према подацима Евростата за почетак 2012. године живи 503,5 милиона људи.

Алармантну тенденцију означила је у свом реферату експертска група високог нивоа по поруџбини Европске комисије. Њен председник принцеза Холандије Лорентјен, која је низ годна посветила борби за писменост, назвала је реферат сигналом на узбуну збок кризе која је дотакла све земље Европе.

Излазак из ситуације експерти виде у бесплатном и квалитетном основном образовању за све. Мерама које доприносе повећању образовног нивоа, аутори реферата такође сматрају отварање библиотека на необичним местима, на пример у тржним центрима. Још они виде спас у запошљавању предавача мушкараца, који ће бити узор за дечаке, јер они читају много мање од девојчица. Кометаришући насталу ситуацију, политиколог Павел Свјатенков је рекао за Глас Русије:

- Мислим да су европљани доспели у исту замку као и Американци. Идеја се састојала у томе да се изврши образовна сегрегација становништва. Тачније, део становника који припада елити завршава добре школе, затим иде на елитне унизверзитете и стиче блиставо обзраовање, а већи део завршава врло слабе школе и припада нижој или средњој класи. Ипак и Американци и европљани уз такав прилаз суочили су се са проблемом смањења интелектуалног становништва, што се одражава између осталог на економски просперитет. У таквим условима расте социјална напетост.

По мишљењу Павела Свјатенкова, европљани су схватили да систем треба хитно мењати, иначе ће се то претворити у озбиљне социјалне проблеме. Мада и тако их је већ више него довољно: криза зоне евра се продубљује, ситуација око незапослености у земљама ЕУ је катастрофална. Велики проблем у друтшву су и необразовани мигранти, који долазе из земаља Блиског Истока и Магреба. Делимично захваљујћи томе што су многи такозвани европљани исељеници из тих земаља, не треба се чудити стању ствари у образовању. Сваки пети тинејџер од 15 година (осим 75 милиона одраслих неписмених) не поседује базичне навике у читању и писању. Осим описаних у реферату мера за повећање писмености, експерти се залажу за појаву различитих форми обуке не само за децу и одрасле. Између осталог читања и писања директно на радним местима. И неоспорно, важна мера по мишљењу аутора реферата биће инвестиције у подизање писмености, што ће донети осетну корист и у дугорочној перспективи ће се рачунати милијардама евра.

Ситуација у Европи сасвим подсећа на филм Назад у прошлост и она је добро позната Русији, где је ликвидација неписмености спровођена у првим деценијама совјетске власти, тачније 20-30 година прошлог века. Али сада, у високотехнолошком 21. веку, тешко је замислити да је некада просперитетна Европа стигла до таквог резултата. Требало је добро да се потруди.