Politika: Srbija se okreće ka Rusiji, EU ide u drugi plan

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Prizu, rekao je da je predsednik Nikolić izneo mišljenje o odnosu dve zemlje. Navodeći da je on u Moskvi tražio pomoć za trenutno najakutniji problem Srbije, a to je ogromna rupa u njenom budžetu, da je uputio poziv predsedniku Putinu da prisustvuje otvaranju radova na gasovodu Južni tok kroz Srbiju, što, takođe, može da se tumači, i da je uputio poziv da Rusija počne izgradnju gasovoda kroz Srbiju do kraja ove godine, Simić ocenjuje da će se Srbija, „približavati Rusiji u dogledno vreme, jer je u ovom trenutku evropska opcija dosta ohlađena”.
U prilog svom mišljenju on podseća na Vučićevu izjavu u Berlinu. On je novinarima rekao da u Nemačkoj znaju šta je ono što mi ne možemo da ispunimo i da to smatraju našim obavezama, a što mi nazivamo uslovima, kao i to da su i Nemačka i Rusija veoma važne za Srbiju. „Srbija ide ka EU, a za nas je veoma važna Ruska Federacija, veoma važni su SAD i Kina...”, rekao je tada prvi potpredsednik vlade.
Istovremeno, Simić, u razgovoru za naš list, podseća i na to da zapad, upravo ovih dana, dok je Nikolić u Moskvi, ukida nadgledanu nezavisnost Kosova. „Možda upravo gledamo podizanje kosovskog zida koji će deliti teritoriju Srbije, kao što je nekada Berlinski zid delio teritoriju Nemačke ili kao što je 38. paralela delila Koreju na južnu i severnu”, rekao je on.
Kad je reč o spoljnopolitičkom stremljenju zemlje, Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Berlinu, smatra da ne treba imati nikakvu dilemu gde je ključna adresa za Srbiju. „Nemačka je nesumnjivo ta koja je nama ključni partner, važnija kao partner od bilo koje druge zemlje, uključujući i Vašington i Moskvu. Zašto? Zato što je Nemačka ključni faktor EU, a naš ključni cilj jeste da uđemo u EU. Drugi razlog je to što Nemačka, naravno preko SAD vodi politiku i u vezi sa Grčkom, ali i u vezi sa Kosovom. Treći razlog je ekonomski, koji je ključni za nas”, objašnjava Pribićević.
Govoreći o mišljenjima da se Srbija u poslednje vreme okreće ka Rusiji, Pribićević kaže: „Srbija se u nešto većoj meri u odnosu na prethodnu vladu sada okreće ka Moskvi. Motiv je, pre svega ekonomski, zbog želje da se dobiju pare za budžet”. On upozorava da je izvesno da će svaki intenzivniji odnos Srbije i Rusije biti pod posebnom prismotrom Vašingtona, Berlina i drugih važnih evropskih zemalja, jer je reč o rivalima na međunarodnoj sceni. „Naravno da će oni to posebno posmatrati. I sigurno je da to neće biti knjiženo kao neki plus za Srbiju”, naglašava Pribićević i navodi da je Nemačka u poslednjih desetak godina takođe imala želju da razvija odnose sa Rusijom „pa je uvek znala kada treba da se povuče u tim relacijama i da se vrati tamo gde ona realno i pripada, a to su i NATO i EU, a Srbiji kao maloj zemlji, ne verujem da će biti dozvoljen takav luksuz”.
Posle razgovora sa predsednikom Nikolićem, ruski predsednik je rekao da se planira da rusko-srbski odnosi budu intenzivniji kako bi se oni u perspektivi doveli na nivo strateškog partnerstva. Šta to zapravo znači?
„Konkretno, to je sve ovo što se sada dešava između Srbije i Rusije”, odgovara Simić i navodi da Srbija očekuje, ali da ćemo videti i da li će to dobiti, kredite da je izvuku iz sadašnje teške situacije, da očekuje da Južni tok pređe preko Srbije i da joj donese dodatni prihod, da će namenska srbska i ruska industrija početi tešnje da sarađuju, da će, verovatno, još srbskih poslovnih giganata dobiti ruske vlasnike.
Iz toga, on izvlači zaključak da će Srbija biti veoma okrenuta Rusiji, ali će, kako kaže, ona u tome otkriti da Rusijom ne vladaju ni Brežnjev ni car Nikolaj Drugi, već da Rusijom vlada kapitalizam. Simić dodaje i da je „potpuno pogrešno očekivati da će Rusija Srbiji potpisati blanko čekove”.
S druge strane, Pribićević ističe da strateško partnerstvo Srbija već ima sa nekim drugim zemljama, poput Francuske, ali da „ta strateška partnerstva u suštini vrlo malo znače”.
U vezi sa Vučićevom izjavom o više stubova u spoljnoj politici, on kaže da ne veruje da će Srbija moći da igra na više stolica”, jer ona nema takav kapacitet ni potencijal.
A koji je to trenutak u kojem će ona ipak morati da se opredeli? „To će, verovatno, biti ulazak u EU. Tada za Srbiju više neće biti moguće, čak ni formalno, da drži četiri politike, nego može da ima samo jednu politiku”, kaže i objašnjava da će Srbija biti sve više prinuđena od EU, ali i Moskve da se opredeli, zato što je prošlo vreme kada je Jugoslavija, ili Srbija, imala mogućnost da igra takvu politiku, preko nesvrstanih i Tita. „Danas zemlje moraju da se pozicioniraju, odnosno da se sa nekim povežu”, naglasio je Pribićević.
B. Čpajak