Zapad protiv Gadafija: ubistvo posle smrti

Na skandaloznu publikaciju već su reagovali ljudi koji su lično poznavali pukovnika. Zašto se sva ova raskrinkavanja nisu pojavla ranije, kada je libijski lider bio živ? – postavlja retorsko pitanje omanski pisac i politikolog, Gadafijev prijatelj Ali Bin Masud.

- Za one koji su ubili rukovodioca zemlje nedovoljno je da ga fizički unište, njima je potrebno da ga unište sada moralno. Tačnije ličnost Moamera Gadafija, njegove nesumnjivo jake strane i neobične moralne osobine nisu manje opasne za njih nego njegovo fizičko postojanje. Zato su prvo ubili njega, a sada pokušavaju da učine tako da ništa dobro o Moameru Gadafiju ne ostane u pamćenju ljudi.

U samoj Francuskoj na izlazak ove knjige reaguju prilično oštro. Nisu svi Francuzi ubeđeni da je prošlogodišnja operacija NATO-a protiv Libije bila jedini spas za libijski narod. Do danas je nemoguće tačno oceniti razmere događaja i prave krivce za to što je takva odluka bila doneta, rekao je u intervjuu za Glas Rusije francuski novinar, predsednik jedne od najvećih društvenih mreža Volter Tjeri Mejsan.

- List Le Mond podržao je nezakonitu oružanu intervenciju. Libijski rat je odneo oko 160 hiljada života. Samo jedna operacija NATO-a na zauzimjanju Tripolija imala je 40 hiljda žrtava. I Le Mond, koji je učestvovao u širokoj kampanji dezinformisanja, pokušava sada, posle okončanja rata, da opravda svoj sopstveni stav. U odsustvu ozbiljnih argumenata po pitanju upravljanja zemljom pukovnika Gadafija, ovi ljudi su došli do izvlačenja detalja iz ličnog života libijskog lidera. I sve da se uvredi čovek koji nema nikakvu mogućnost da štiti svoje dobro ime, pošto je umro.

Po mišljenju Mejsana, ako karakteristika diktator podrazumeva masovna ubistva, ona je primerena većini zapadnih lidera. Na primer, predsednik SAD Barak Obama otvoreno priznaje da svako jutro učestvuje u radnom savetovanju na kojem se određuje broj budućih žrtava u raznim zemljama iz zone američkih interesa. Pa i evropski lideri kada su upućivali trupe u Libiju imali su u vidu do kakvih gubitaka među civilima će dovesti njihova dejstva.

U ratovima drevnih vremena, gradovi koji su pružali uporan otpor, posle zauzimanja sravnjivani su sa zemljom. A teritoriju su preoravali, da ne ostane čak ni sećanja. Sada se ratovi vode ne samo na zemlji, već u vazduhu i na vodi, ali i u informacionom prostoru. Njega pokušava danas da preore Zapad – ostavivši samo pogodne uspomene.