Crni spiskovi EU – analog gvozdene zavese?

Grupa evropskih poslanika predložila je EU da uvede protiv Rusije „crni spisak Magnitskog“. Pod njihovim pritiskom, Komitet Evropskog parlamenta za međunarodne poslove rešio je da iznese ovo pitanje na oktobarsko plenarno zasedanje. Na osnovu njegovih rezultata poslanici nameravaju da preporuče Savetu EU da kazni 60 ruskih činovnika i predstavnika organa bezbednosti umešanih, po njihovom mišljenju, u pogibiju pravnika fonda Ermitaž Kapital Sergeja Magnitskog.

Evropski parlamentarci nadahnuti uspehom već razmišljaju o formiranju novog spiska onih kojima bi bio zabranjen ulaz – spiska Pusi Rajot. Podržava ih organizacija Amnesti Internešnl: ona je već proglasila osuđene za pank-moleben u hramu Hrista Spasa sužnjima savesti.

Evropa u tom slučaju, kako često biva, ide tragom svog velikog brata. Vašington je počeo da razmatra spisak Magnitskog ovog leta, o sankcijama protiv umešanih u proces protiv Pusi Rajot takođe se govori. Po svemu sudeći isto kao i u Briselu nikakvih rezultata istrage nisu čekali. Tako da crni spiskovi postaju očigledno novi instrument politike. Istorija poznaje slučajeve kada su za kršenje ljudskih prava (na primer ljudožderstvo ili masovna pogubljenja u afričkim zemljama ) uvođene sankcije protiv određenih režima. Ali u datom slučaju stvar je prosto naduvana do apsurda, smatra ovlašćeni predstavnik advokaske komore EU u Rusiji Aleksnadar Treščev.

- Ovaj problem se tiče činovnika – i evropskih, i američkih – koji prestaju da prilikom komuniciranja slušaju jedni druge. Zato smo svedoci sasvim ružnih situacija koje su sad uzdignute na sam vrh apsurda. Verovatno u datom slučaju treba da se na datom spisku nađu ljudi koji su figuranti krivičnog dela. Ali ovi spiskovi se proširuju do neviđenih razmera.

Temu Magnitskog, kako u SAD, tako i u Evropi, intenzivno podgreva presednik Ermitaž Kapitala-a Vilijam Brauder, uveren je ovlašćeni predstavnik Rusije u EU. Po rečima Vladimira Čižova, postoje dva različita sudska procesa, koja ne treba mešati – to je slučaj kompanije Ermitaž, optužene za izbegavanje uplate proeza, i slučaj smrti Sergeja Magnitskog u istražnom zatvoru.

- Ako se govori o SAD, one po svm zakonodavstvu (koje u Vašingtonu iz nekog razloga smatraju obavezujućim za izvršenje u svim drugim zemljama) mogu da odbiju izdavanje vize bez ikakvih objašnjenja. Osim toga, američki Kongres razmatra spisak Magnitskog kao alternativu reliktu iz 70-ih godina, amandman Džeksona-Venika. Neophodnost ukidanja ovog dokumenta odvano je očigledna čak za senatore koji su najviše antiruski raspoloženi. Evropski parlament nema prava da usvaja odluke o nekim međunarodnim sankciajma, objašnjava pravnik Paul Kaliničenko.

- Ozbiljan efekat slični napori određenih evropskih poslanika neće imati. To ne samo da protivreči političkom kursu. To protivreči i logici građenja odnosa Rusija-EU, i interesima Unije. EU nije država, a Evropski parlament nije nacionalni parlament. Evropski poslanici nemaju pravo da daju zakonodavnu incijativu po takvim pitanjima. Razgovor o uvođenju nekakvih sankcija u vidu spsika Magnitskgo ili spiska Pusi Rajot može da se vodi samo na nivou saveta Unije, koji zaseda u rangu ministra inostranih poslova.

Jednom reči, u slučaju Magnitskog, Evropa posle SAD pokušava da napravi čitav spisak ruskih činovnika kojima će biti zabranje ulaz. Zapad, po svemu sudeći, namerava da pretvori to u metod međunarodnog pritiska. Slična praksa je sve šira: već postoje crni spiskovi sa imenima beloruskih činovnika, na redu su Ukrajinci, vezani za slučaj bivšeg premijera Julije Timošenko. Samo ko će od toga biti na dobitku? Neće li ovi spiskovi postati analog gvozdene zavese koja je postojala između Zapada i Istoka u vreme hladnog rata?