Država će snošiti troškove školovanja ruske omladine u inostranstvu

Ruska omladina će moći da studira na najboljim svetskim univerzitetima na račun države. Program Globalno obrazovanje startuje već naredne godine.

Suština programa je sledeća. Mladi stručnjak sam se upisuje na Harvard ili na primer na Masačusetski tehnološki univerzitet, a država mu plaća školovanje. Zatim diplomac stranog univerziteta mora da se zaposli u Rusiji. Ako on hoće da emigrira, moraće da vrati državi novac. Stručnjake svetske klase će pripremati za zdravstvo, obrazovanje, nauku i državnu službu. To će omogućiti Rusiji da se naoruža novim tehnologijama, govori naučni rukovodilac Instituta za razvoj obrazovanja visoke škole ekonomije Isak Frumin.

- Reč je o nekoliko hiljada mladih ljudi koji mogu da steknu vrlo dobro obrazovanje u onim pravcima u kojima u Rusiji za sada ne mogu da ga dobiju. Kao prvo, to su visoke tehnologije. Kao drugo, to je niz socijalnih nauka koje se kod nas nisu razvijale decenijama. To su i tehnologije savremenog upravljanja.

Autori proggrama Globalno obrazovanje smatraju da za četiri godine znanje u inostranstvu će steći najmanje tri hiljade mladih Rusa. Već naredne godine hiljadu stručnjaka i bečolera mogu da uče, na primer, na Harvardu ili Oksfordu. Godišna cena školovanja na Harvardu iznosi odo 50 hiljada dolara. Profili školovanja u inostranstvu se još preciziraju. Indonezija, na primer, po sličnom programu odabrala je za sebe 13 prioritetnih struka. Kazahstan 15. Humanitarne struke treba birati vrlo pažljivo, smatra ekspert za obrazovanje Društvene komore Rusije Maksim Miščenko.

- Nama nisu potrebni političari koji će se školovati kao na primer bloger Aleksej Navaljni, „na kursevima revolucionara“ na Jelskom univerzitetu. Poznat je izraz: kako bi se upravljalo državom, treba da počnete da učite decu njegove elite. Ako budemo na taj način formirali pogled na svet kod ljudi koji će ići u inostranstvo, a ne sakupljati znanja i najnovije razrade i pokušavati da ih primenimo u Rusiji, dobićemo suprotni efekat.

Po mišljenju Miščenka, treba slati omladinu u inostranstvo pre svega po tehnička znanja – iz mašinogradnje, prerade nafte, prerade drveta. Rusiji je vreme da prodaje u inostranstvu ne balvane, već obrađeno drvo, a umesto nafte da izvozi kvalitetne naftne derivate, objašnjava Maksim Miščenko. Kadrovska rezerva je potrebna i ekonomiji i državi, smatra potpredsednik Saveza mašinskih inženjera Rusije Vladimir Gutenjev.

- To čime se bavio Dmitrij Medvedev i čitav niz ministara, vrlo je ispravno birati najtalentovanije ljude, poveriti im odgovorne sfere, a zatim strogo pitati da li su izašli na kraj ili ne. Rusija je parafilara Sporazum o pirdruživanju STO. To su nove mogućnosti, ali kako bi se one iskoristile, nama su potrebni pravnici, kompetentni za problematiku STO. A njih je ili vrlo malo ili ih prosto nema.

Neće li ispasti tako da omladina koja dobije obrazovanje u inostranstvu neće želeti da se vrati u domovinu? Kako se to ne bi desilo, treba promisliti sistem zapošljavanja diplomaca stranih univerziteta, smatraju eksperti. Nije isključeno da će u mnogim pitanjima Rusija iskoristiti iskustvo Kine ili Singapura, koji odavno šalju omladinu u inostranstvo po znanja i dobijaju od toga solidnu ekonomsku korist.