Haški tribunal (UN ICTY)

Brojni su primeri koji pokazuju da je haški ad hoc tribunal politička institucija, koja ima malo veze sa pravom. Tako po zamisli gospodara ratova koji su ga i osnovali, Statutom nije određena njegova nadležnost za krivično delo zločina protiv mira (agresiju). Naravno to je učinjeno ''namerno i svesno", da bi se onemogućio krivični postupak protiv pravih krivaca za tragediju Jugoslavije i njenih naroda ...to jest onih koji su isplanirali, organizovali, podsticali, finansirali i izveli nasilno komadanje Jugoslavije. Drugi bi razlog mogao biti da je u vreme kad je stvaran Haški tribunal, znači 1992/93. godine, već bio anticipiran agresivni rat NATO –a protiv Jugoslavije, pa, da bi se krivci zaštitili od bilo kakve odgovornosti, bilo je potrebno statutom tribunala isključiti njegovu nadležnost u pogledu agresije!''
Zoran Stojanović: Međunarodno krivično pravo, ''Dosije'', Beograd, 2003, str. 96.

Od ukupnog broja optuženih pred Haškim tribunalom za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, 68 odsto su Srbi, 22 odsto su Hrvati, dok Bošnjaka ima tek sedam odsto,Kosovski Albanaci čine 5.6 odsto, a Makedonci dva odsto optuženih, što u Tribunalu prvenstveno objašnjavaju činjenicom da je Srbija vodila čak tri rata u poslednjoj deceniji prošlog veka.

500 GODINA ZA SRBE!
Srbi u Haškom tribunalu osuđeni na ukupno 500 godina robije, dok su svi Hrvati i muslimani zajedno osuđeni na nešto više od 100 godina!

Nisu dočekali presudu
Tokom trajanja sudskog postupka u pritvoru su umrli Slavko Dokmanović (počinio samoubistvo 29. juna 1998), Milan Kovačević (umro 1. avgusta 1998), Slobodan Milošević (umro 11. marta 2006), dok je Momir Talić umro na privremenoj slobodi.
Osuđeni Milan Babić izvršio je samoubistvo u haškom zatvoru, a Miroslav Deronjić umro je od raka pluća u zatvoru u Švedskoj, gde je bio na izdržavanju kazne.

Haški tribunal 2014. godine prestaje s radom, a umesto njega, četiri godine će funkcionisati rezidualni mehanizam koji će se moći produžavati svake dve godine.....