Ruski Arktik: ekspedicija je završena

Ruski naučno-istraživački brod Profesor Molčanov primio je na palubu učesnike ekspedicije nacionalnog parka Ruski Arktik. Dva meseca naučnici su istraživali prirodu ostrva Zemlje Franca Jozefa. Oni su dobili jedinstveni materijal jer na arhipelagu ima mesta kuda nije stupala ljudska noga.

Na 80. paraleli skoro su dve stotine arktičkih ostrva Zemlje Franca Jozefa. Ovde se nalazi federalni nacionalni park koji ulazi u sastav nacionalnog parka Ruski Arktik. To je jedinstveni region, kaže direktor federalnog nacionalnog parka Zemlja Franca Jozefa Genadij Danilov.

- Ovde, na samom severu Evrope, sačuvali su se retki vidovi životinja – beli medvedi, atlantski morž, beli polarni galeb, grenladnski kit, koji je bio skoro uništen u 18-19 veku, a sada je počeo da se pojavljuje. Ovde se nalazi 60 najvećih ptičjih legla – to su retke teritorije gde mladunce izlegne 38 vidova ptica. Sve to stvara takvu jedinstvenu teritoriju koja se ne može videti nigde u svetu.

Učesnici ekspedicije su geografi, botaničari, glaciolozi, orintolozi i ekolozi. Oni su boravili na 34 ostrva Zemlje Franca Jozefa. Istražili su legla morževa i preko 30 ptičjih legla. Najvažniji deo posla je vezan sa proučavanjem geografije i osobenosti reljefa arhipelaga, rekla je za Glas Rusije sekretar za štampu nacionalnog parkta Ruski Arktik Marina Menjšova.

- Sakupljena je jedinstvena kolekcija uzoraka drveta, kostiju kitova, mekih takoga – treseta, vode, senega i leda. Naučnici su opisali spomenike istorijsko-kulturnog nasleđa i ocenili njihovo stanje s tačke gleditša predstojećih prirodnih opasnosti. Sakupljen je i jedinstven po geografskom obuhvatu arhipelaga herbarijum cvetastih biljaka, mahovine i lišaja.

Stalnih naselja na zaštićenim teritorijama Arktika nema. Zato nema ni antropogenog uticaja – nikakva privredna delatnost se ovde ne vrši. Ekološki sistem ostrva Zemlje Franca Jozefa ne strada. Uporedo sa tim klimatske promene se odražavaju na stanovnike regiona. Zadatak naučnika je da shvate kako se životinje i biljke prilagođavaju novim uslovima, govori Marina Menjšikova.

- Pre 10 godina u reigonu Zemlje Franca Jozefa bilo je nemoguće ploviti brodovima koji nisu ledolomci čak ni leti. Sada se tamo lepo osećaju čak i jahte. Lično ja sam bila svedok kako se tope lednici. Ogromni komadi su se odlamali od vekovnih naslaga leda. Naučnici govore o snažnom karakteru promena. Kako tu utiče na životinje, glavno je pitanje sa tačke gledišta fundamentalne nauke. A sa tačke gledišta prakse, broj turista na teritoriji parka uvećava se i mi moramo tačno da znamo kuda možemo da ih vodimo, a kuda ne.

Rezultat ekspedicije treba da bude pisanje plana razvoja nacionalnog parka Ruski Arktik u narednih pet godina. Naučnici treba da ocene da li je dopustivo rekreaciono opterećenje na teritoriju arhipelaga, koji je posebno zaštićena prirodna teritorija od 1994. godine.