Руски Арктик: експедиција је завршена

Руски научно-истраживачки брод Професор Молчанов примио је на палубу учеснике експедиције националног парка Руски Арктик. Два месеца научници су истраживали природу острва Земље Франца Јозефа. Они су добили јединствени материјал јер на архипелагу има места куда није ступала људска нога.

На 80. паралели скоро су две стотине арктичких острва Земље Франца Јозефа. Овде се налази федерални национални парк који улази у састав националног парка Руски Арктик. То је јединствени регион, каже директор федералног националног парка Земља Франца Јозефа Генадиј Данилов.

- Овде, на самом северу Европе, сачували су се ретки видови животиња – бели медведи, атлантски морж, бели поларни галеб, гренладнски кит, који је био скоро уништен у 18-19 веку, а сада је почео да се појављује. Овде се налази 60 највећих птичјих легла – то су ретке територије где младунце излегне 38 видова птица. Све то ствара такву јединствену територију која се не може видети нигде у свету.

Учесници експедиције су географи, ботаничари, глациолози, оринтолози и еколози. Они су боравили на 34 острва Земље Франца Јозефа. Истражили су легла моржева и преко 30 птичјих легла. Најважнији део посла је везан са проучавањем географије и особености рељефа архипелага, рекла је за Глас Русије секретар за штампу националног паркта Руски Арктик Марина Мењшова.

- Сакупљена је јединствена колекција узорака дрвета, костију китова, меких такога – тресета, воде, сенега и леда. Научници су описали споменике историјско-културног наслеђа и оценили њихово стање с тачке гледитша предстојећих природних опасности. Сакупљен је и јединствен по географском обухвату архипелага хербаријум цветастих биљака, маховине и лишаја.

Сталних насеља на заштићеним територијама Арктика нема. Зато нема ни антропогеног утицаја – никаква привредна делатност се овде не врши. Еколошки систем острва Земље Франца Јозефа не страда. Упоредо са тим климатске промене се одражавају на становнике региона. Задатак научника је да схвате како се животиње и биљке прилагођавају новим условима, говори Марина Мењшикова.

- Пре 10 година у реигону Земље Франца Јозефа било је немогуће пловити бродовима који нису ледоломци чак ни лети. Сада се тамо лепо осећају чак и јахте. Лично ја сам била сведок како се топе ледници. Огромни комади су се одламали од вековних наслага леда. Научници говоре о снажном карактеру промена. Како ту утиче на животиње, главно је питање са тачке гледишта фундаменталне науке. А са тачке гледишта праксе, број туриста на територији парка увећава се и ми морамо тачно да знамо куда можемо да их водимо, а куда не.

Резултат експедиције треба да буде писање плана развоја националног парка Руски Арктик у наредних пет година. Научници треба да оцене да ли је допустиво рекреационо оптерећење на територију архипелага, који је посебно заштићена природна територија од 1994. године.