Aleksandr Toršin: Bratske veze ne mogu, a da ne budu strateške

U Prizrenu je Aleksandar Toršin, predsednik Međunarodnog fonda Svetog Save Osvećenog, lično uručio stipendije za 25 učenika bogoslovije «Sveci Ćiril i Metodije» u prisustvu visokopreosvećenog episkopa Raško-Prizrenskog Teodosija. Istovremeno je predat novac za dalje obnavljanje zgrade bogoslovije, koja je srušena. Simbolično je da je nastanak bogoslovie u Prizrenu tesno povezan s imenom ruskog konzula Ivana Stepanoviča Jastrebova, koji se mnogo zalagao za njeno otvaranje 1871. godine. U vreme događaja iz 1999. godine zgrada bogoslovije je ozbiljno oštećena, a albanski ekstremisti su uništili spomenik konzulu. Bogosloviju su preselili u Niš gde je ona nastavila da radi pod okriljem današnjeg Srbskog patrijarha Irineja. Protekle godine je uspelo vratiti bogosloviju u Prizren.

Kako je došlo do ideje formiranja Fonda, čime je ona uslovljena?

- Veoma je teško odgovoriti na to pitanje. Glavno je, što nas je podstaklo da formiramo taj fond, je velika ljubav prema Srbiji. Bratska osećanja prema toj zemlji. Međutim, to je samo ukratko. Kada se to uzme konkretno, mi smo bili prisutni ustoličenju Srbskog Patrijarha Irineja u Pečkoj patrijaršijim, videli, u koliko složenoj situaciji se nalazi SPC. Najviše duhovno lice Srbije je realno moralo da se ustoliči na okupiranoj teritoriji, i to okupiranoj ne samo od strane ljudi, koji su poželeli tu lepu pokrajinu, već ljudi druge vere, koji ne cene vrednosti drugih naroda. Stalno je bilo vidljivo da te svetinje traže zaštitu, podršku. Danas su pravoslavne svetinje Kosova ili u izolaciji, ili pod pritičkom mesnih vlasti. Danas samo međunarodne snage nekako pomažu da uspostave sistem bezbednosti i manje-više miran život. Međutim, međunarodne snage odlaze, pa će uskoro svetinje biti nezaštićene. Mi smo odlučili zajedno sa mojom suprugom koja je završila ekonomski fakultet MDU i bavila se Srbijom, i koja dobro zna srbski jezik: Zašto se ne bi formirao međunaroldni fond, koji bi prisustvovao ovde i pomagao. Ne želim da optužujem vlasti, one su se promenile. Bio je rat, ali se rat završio. Danas je neophodna briga o svetinjama. Fond nije protiv nekoga, Fond je za Pravoslavlje, za očuvanje jedinstvenih crkava.

U čemu vidite perspektivu rusko-srbskih odnosa?

- Bratske veze ne mogu, a da ne budu strateške. Ruski narod i građani Rusije živeli su zajedno sa srbskim narodom i u teškim trenucima su bili zajedno. To je velika perspektiva. Ekonomsko i političko stanje Srbije se stabilizovalo. Plodno zemljište nije glavno, Srbi i drugi narodi imaju veliko bogatstvo koje treba stručno iskoristiti.

Kako se odnosite prema tehničkim pregovorima Beograd-Priština?

- Pre svega bih hteo da kažem da su bilo koji loši pregovori bolji od rata. Ne trebaju konflikti. Živimo u 21. veku, te moramo da ulažemo napore u civilizovano rešenje pitanja. Jedna od garancija je zaštita srbskog stanovništva i ekonomska integracija. Kosovo je bilo deo Jugoslavije, zato ima mnogo integracionih veza, koje nisu prekinute. To je jedinstveni energetski sistem, jedinstveni transportni sistem. Prošlo je vreme, kada su mostove rušili i dizali u vazduh, treba ih graditi. Imam utisak da su kosovske vlasti počele da dolaze na takvu ideju. Iz kontakata s njima je razumljivo da je moguće dogovoriti se o konkretnim koracima, koji neće kardinalno promeniti situaciju, ali mogu da omoguće korake u susret jednih drugima. Cilj našeg fonda, s obzirom na to da je pravoslavlje religija dobra, religija sreće – zašto da ne sagradimo duhovni most?

Kakva osećanja imate kao Rus, kada posetite Korsovo?

To je osećaj dubokog bola i žalenja. Hodamo ulicama Prizrena, govorimo ruski... Zašto je bila potrebna ogorčena borba? Zašto je bila spaljena bogoslovija, sagrađena 1996. godine? Koji je ona imala strateški interes? Šta su hteli ljudi, koji su srušili spomenik Jastrebovu, to nije tvrđava. Ta besmislenost prosto preneražuje. Međutim, vidimo da ovde uče lepi mladi momci. Uveren sam da je s njima povezana budućnost. Mora da se učini sve da bi buduća generacija imala mogućnosti da skupi ono kamenje, koje smo razbacali, sagradi balkansku kuću, gde nije tesno. Taj hram zajedničkog življenja počinje od obrazovanih ljudi. Obrazovanje je put ka mirnom životu. To je sve tragedija, ali optimistička. Od 8 hiljada Srba je u Prizrenu ostalo samo 18 ljudi. Pogledajte razmere te nesreće. Kao Fond ćemo činiti sve da bi ta duhovna ustanova bila obnovljena i radila za dobrobit ne samo Srbije, već i čitavog Balkana, kao i Kosova.