Kome će biti otvorena vrata Evrokluba?

„Bez obzira na krizu, koja je ozbiljno uticala na ekonomiju mnogih evropskih država, EU je kao i pre usmerena na prijem novih članica“. Ovo je na konferenciji za štampu u Briselu, izjavio Štefan File, evropski komesar za pitanja proširenja i politike dobrosusedskih odnosa. Pre toga on je predstavio godišnji izveštaj o daljim koracima širenja EU u vezi sa državama Zapadnog Balkana, Turske i Islanda.

O ubrzanom prijemu u evroklub nekih novajlija iz bivšeg „socijalističkog udruženja“, još kada su u prvi plan dolazila politička previranja, govorilo se više puta. U ovogodišnjem izveštaju se govori o pooštravanju kontole ispunjavanja kriterijuma u oblasti ljudskih prava, nezavisnog pravnog sistema, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Ovih dana su se vrata ka „velikoj Evropi“ Hrvatskoj već do pola otvorila, ona će delom ove organizacije postati 1. jula 2013.godine. Ali, kako je priznao Štefan File, Hrvatska će morati da sprovede reforme u 10 raznih oblasti. Preostali pretendenti su Srbija, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija, Kosovo, kao i Island i Turska. I svaki od ovih kandidata ima svoj kamen spoticanja na putu ka EU.

Posebno je interesantno videti na ovom spisku Kosovo - političku tvorevinu koju do danas nije priznala većina zemalja članica UN, pa čak ni 5 zemalja iz sastava same EU. Čemu žurba u datom slučaju? I da li je, uzgred, vredelo tako se žuriti sa „evrokomplimentima“ u slučaju Gruzije nakon završenih parlamentarnih izbora? Nije li se Evrospki parlament pre 2 godine saglasio sa zaključcima komisije Hajdi Taljivini, da je u avgustu 2008. godine upravo Gruzija započela agresiju prema Južnoj Osetiji?

Šefica odelenja istrživanja problema integracije Instituta Evrope Olga Patjomkina, ima vrlo jasan stav:

- Proces proširenja se nestavlja. I naravno, niko zvanično neće reći da je takvoj politici došao kraj. Zato što samo obećanje proširenja - to je perspektiva, čijim posredstvom balkanske države postaju tržište za proizvode iz zemalja EU i u krajnjoj liniji one postaju potpuno privržene tom tržištu. Reklo bi se da će ipak posle prijema Hrvatske, „zamor“ uzeti svoje i da će teško ko moći da predvidi sledeću fazu proširenja.

Prezentacija izveštaja Štefana Filea nekako je pala u isto vreme sa objavljivanjem ankete u bečkom „Kuriru“, koju je uradilo Austrijsko društvo evropske politike. Glavni rezultat je oštri porast raspoloženja protiv daljeg proširenja EU. Protiv ovog procesa se izjasnilo dve trećine ispitanika unutar same EU. Teško je reći da li će ovakvi rezultati zaustaviti „bicikl“ širenja EU. Ali, sada se pedale, sudeći po svemu, pojačano vrte samo, kako ovaj „bicikl“ ne bi pao.