Коме ће бити отворена врата Евроклуба?

„Без обзира на кризу, која је озбиљно утицала на економију многих европских држава, ЕУ је као и пре усмерена на пријем нових чланица“. Ово је на конференцији за штампу у Бриселу, изјавио Штефан Филе, европски комесар за питања проширења и политике добросуседских односа. Пре тога он је представио годишњи извештај о даљим корацима ширења ЕУ у вези са државама Западног Балкана, Турске и Исланда.

О убрзаном пријему у евроклуб неких новајлија из бившег „социјалистичког удружења“, још када су у први план долазила политичка превирања, говорило се више пута. У овогодишњем извештају се говори о пооштравању контоле испуњавања критеријума у области људских права, независног правног система, борбе против корупције и организованог криминала.

Ових дана су се врата ка „великој Европи“ Хрватској већ до пола отворила, она ће делом ове организације постати 1. јула 2013.године. Али, како је признао Штефан Филе, Хрватска ће морати да спроведе реформе у 10 разних области. Преостали претенденти су Србија, Македонија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Албанија, Косово, као и Исланд и Турска. И сваки од ових кандидата има свој камен спотицања на путу ка ЕУ.

Посебно је интересантно видети на овом списку Косово - политичку творевину коју до данас није признала већина земаља чланица УН, па чак ни 5 земаља из састава саме ЕУ. Чему журба у датом случају? И да ли је, узгред, вредело тако се журити са „еврокомплиментима“ у случају Грузије након завршених парламентарних избора? Није ли се Евроспки парламент пре 2 године сагласио са закључцима комисије Хајди Таљивини, да је у августу 2008. године управо Грузија започела агресију према Јужној Осетији?

Шефица оделења истрживања проблема интеграције Института Европе Олга Патјомкина, има врло јасан став:

- Процес проширења се неставља. И наравно, нико званично неће рећи да је таквој политици дошао крај. Зато што само обећање проширења - то је перспектива, чијим посредством балканске државе постају тржиште за производе из земаља ЕУ и у крајњој линији оне постају потпуно привржене том тржишту. Рекло би се да ће ипак после пријема Хрватске, „замор“ узети своје и да ће тешко ко моћи да предвиди следећу фазу проширења.

Презентација извештаја Штефана Филеа некако је пала у исто време са објављивањем анкете у бечком „Куриру“, коју је урадило Аустријско друштво европске политике. Главни резултат је оштри пораст расположења против даљег проширења ЕУ. Против овог процеса се изјаснило две трећине испитаника унутар саме ЕУ. Тешко је рећи да ли ће овакви резултати зауставити „бицикл“ ширења ЕУ. Али, сада се педале, судећи по свему, појачано врте само, како овај „бицикл“ не би пао.