Ирак: усамљени јахач

Премијер Ирака Нури ал-Маликија је током радне посете Москви изјавио да је његова земља заинтересована не само за сарадњу са Русијом у енергетском сектору. Наиме, Ирак намерава да поново, као у прошлим временима, купује руско оружје. Поента није да нова власт, новог Ирака покушава да се извуче из крила Вашингтона и пређе под патронат Москве. Багдад се враћа на независну политичку орбиту и бира области за даљи развој, кажу стручњаци.

Ирачки војни званичници прилично активно посећују Москву у последњих неколико месеци, а током ове посете, Нури ал-Малики је у многим медијским извештајима потврдио да Багдад купује руско оружје за нешто више од 4 милијарде долара. То су модерне дугодометне противавионске ракете, хеликоптери, а по неким наводима и оклопна возила. Истина, ирачки премијер је не баш сасвим јасно коментарисао ове информације, али није их ни негирао. Али, он је јасно рекао много о сарадњи са Русијом у енергетском сектору. Мада, у принципу, и до посете Нури ал-Маликија, велике руске нафтне компаније су успешно „освајале“ ирачка нафта поља.

Чудно је у овој ситуацији - изостанак одговора и реакције званичног Вашингтона. САД нису забринуте због војно-техничке сарадње између Русије и Ирака. Са Багдадом је већ са закључен уговор у овој области за око 12 милијарди долара, изјавила је портпарол америчког Стејт департмента- Викторија Нуланд.

Треба напоменути да је крај повлачења западних коалиционих снага, укључујући и америчке трупе из Ирака, за америчко-ирачке односе донео јасно захлађење. После владавине сунитске мањине у Ираку, коју је предводио покојни Садам Хусеин, шиитска већина је преузела власт, и то, као што сви знају, уз подршку САД. Али када је влада ал-Маликија затворила локалне сунитске лидере, у САД-у су почели да говоре о томе да ирачка војска постаје већински шиитска и да ће у будућности то бити скопчано са преласком Багдада на страну још више шиитски оријентисаног Техерана.

Ипак, тешко да ће Ирак постати права марионета Вашингтона, сматра главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“, Фјодор Лукијанов:

- Уопште, Багдад је једна од три историјске престонице арапског света, заједно са Каиром и Дамаском. Каиро почиње да враћа ту своју улогу, коју је изгубио током 70-тих година прошлог века. Ираку је теже јер држава није јединственог састава и у том смислу је крхка. Али, мислим да ће амбиције Ирака у будућности расти. И генерално говорећи, ова је посета Русији из оне приче - што више утицајних пријатеља имаш, лакше маневришеш.

У случају Ирака, Русија не игра ни на чијој страни, и зато је посета ирачког премијера Москви заправо начин да се придобије подршка неутралне силе, наставља Лукијанов.

- У међувремену, у самом многоконфесионалном и многонационалном Ираку постоје и они који су заинтересовани за активније политичко партнерство Москве и Багдада. На пример то су ирачки курди.

Члан политичког одбора Патриотског савеза Курдистана госпођа Нермин Осман је у интервјуу „Гласу Русије“ подвукла: „Багдад не сме да се оријентише само на САД. Морамо да развијамо односе са другим државама, тим пре што је Русија наш поуздани партнер. Оријентисање на Русију је важно и због тога, што у садашњој ситуацији на Блиском истоку, Ирак нема савезнике, делује да је остао усамљен са свим својим унутрашњим и спољним проблемима. Јаки политички партнер у виду Русије биће важан фактор стабилности.“

Ипак, не би требало заборавити да на Ирак све време мотри Иран, напомиње Фјодор Лукијанов. У традиционалној подели сунита и шиита, улогу иранске испоставе игра Сирија. Али, ако дође до промена политичке конфигурације, потрудиће се да управо Ирак претворе у персијски штит окрећући га према арапима-сунитима.