Međunarodna ekonomija: na putu ka obnovi važno je ne spotaknuti se

Međunarodni monetarni fond u oktobarskom referatu je smanjio prognozu rasta međunarodne ekonomije za 2012. i 2013. godinu. Pogoršanje makroekonomske situacije MMF vezuje sa dužničkom krizom u Evropi i problemima američke ekonomije, za koju je glavna opasnost vezana za takozvanu fiskalnu jamu.

Ipak eksperti nisu skloni da dramatizuju situaciju. Prognoza MMf za ekonomski rast za aktuelnu godinu je 3,3%. Stručnjaci smatraju da nikakve katastrofe u tome nema. A naredne godine čak postoji priraštaj – 3,6%, podvlači ekspert Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose RAN Givi Mačavariani.

- Zna se da je međunarodna ekonomska kriza 2008. godine započela u SAD, najvećoj ekonomiji sveta. Ako se govori o unutrašnjem bruto proizvodu, danas je američka ekonomija čak prevazišla nivo od pre krize na račun njegovog rasta. Pri tome bankarski sistem SAD malo kreditira i drži mnogo likvidnih aktiva u očekivanju mogućih rizika, između ostalog od strane finansijskih tržišta. Ključno pitanje je nivo investicija u osnovni kapital, ističe ekspert Centra za makroekonomsku analizu Aleksandar Apokin.

- Uz postojeći nivo investicija ekonomija će rasti prilično sporo. Treba stimulisati ovaj pokazatelj, kako bi se izbilo na stabilan rast od 3% godišnje. Reč je o tome da se realizuju programi u oblasti energetike i obnove rasta na tržištu stanova, koje se sada restrukturiše, posle čega treba da usledi njegov rast.

Prema oceni MMF, ekonomija SAD naredne godine može da dospe u fazu recesnije zbog takozvane fiskalne jame, koja se razmatra kao jedna od varijanti razvoja, ističe Aleksandar Apokin.

- Reč je o automatskom prekidu nekih normativnih aktova koji treba da se završe 2012. godine. Oni mogu da budu produženi, ili da ne budu. To je antirkizno smanjenje poreza, antirkizno uvećanje roka dobijanja doprinosa za nezaposlene, drugi zakonodavni akti koji će dovesti do promene deficita. Bez toga regulisanje američkog budžeta nije moguće, zato što je kod njih svake godine deficit u visini 9% unutrašnjeg bruto proizvoda i dug skoro sto odsto. Tačnije uskoro će to biti kao nova Italija. Ako se republikanci i demokrate dogovore, konfiguracija može da postane drugačija.

Umeće dogovaranja može da postane ključni faktor ekonomije SAD 2013. godine. Što se tiče Evrope, ona ima svoje ozbiljne probleme. EU je više od 16 biliona dolara unutrašnjeg bruto proizvoda. Od 2011. godine u ekonomiji EU započelo je usporavanje i sada je ona verovatno nešto niže od nivoa od pre krize, ističe Aleksandar Apokin.

- Procesi koji se dešavaju u zoni evra su logičan završetak prethodne decenije razvoja. Problemi sa finansijskim sistemom u Evropi nalaze se u mnogo ranijem stadijumu rešavanja. Otpisivanje aktiva koje su američke banke sprovele 2008-09. evorpske banke su počele da sprovode 10-11. godine. Rizici su različiti. U SAD su to bili privatni hipotekarni aktivi, u EU državne obligacije.

Sa investicijama u EU situacija je mnogo složenija nego u SAD. Zato što je tamo mnogo ekonomija. Svaka od njih ima svoje probleme. Tamo postoje uvozne i izvozne ekonomije. U jednoj zemlji treba uvećavati investicije stimulacijom industrijskog sektora. U drugoj je potrebno stimulisati sektor usluga ili izgradnje. U celini problemi zone evra su postali predvidljiviji. Pošto postoji politička volja, između ostalog po pitanju integracije.