Међународна економија: на путу ка обнови важно је не спотакнути се

Међународни монетарни фонд у октобарском реферату је смањио прогнозу раста међународне економије за 2012. и 2013. годину. Погоршање макроекономске ситуације ММФ везује са дужничком кризом у Европи и проблемима америчке економије, за коју је главна опасност везана за такозвану фискалну јаму.

Ипак експерти нису склони да драматизују ситуацију. Прогноза ММф за економски раст за актуелну годину је 3,3%. Стручњаци сматрају да никакве катастрофе у томе нема. А наредне године чак постоји прираштај – 3,6%, подвлачи експерт Института за међународну економију и односе РАН Гиви Мачавариани.

- Зна се да је међународна економска криза 2008. године започела у САД, највећој економији света. Ако се говори о унутрашњем бруто производу, данас је америчка економија чак превазишла ниво од пре кризе на рачун његовог раста. При томе банкарски систем САД мало кредитира и држи много ликвидних актива у очекивању могућих ризика, између осталог од стране финансијских тржишта. Кључно питање је ниво инвестиција у основни капитал, истиче експерт Центра за макроекономску анализу Александар Апокин.

- Уз постојећи ниво инвестиција економија ће расти прилично споро. Треба стимулисати овај показатељ, како би се избило на стабилан раст од 3% годишње. Реч је о томе да се реализују програми у области енергетике и обнове раста на тржишту станова, које се сада реструктурише, после чега треба да уследи његов раст.

Према оцени ММФ, економија САД наредне године може да доспе у фазу рецесније због такозване фискалне јаме, која се разматра као једна од варијанти развоја, истиче Александар Апокин.

- Реч је о аутоматском прекиду неких нормативних актова који треба да се заврше 2012. године. Они могу да буду продужени, или да не буду. То је антиркизно смањење пореза, антиркизно увећање рока добијања доприноса за незапослене, други законодавни акти који ће довести до промене дефицита. Без тога регулисање америчког буџета није могуће, зато што је код њих сваке године дефицит у висини 9% унутрашњег бруто производа и дуг скоро сто одсто. Тачније ускоро ће то бити као нова Италија. Ако се републиканци и демократе договоре, конфигурација може да постане другачија.

Умеће договарања може да постане кључни фактор економије САД 2013. године. Што се тиче Европе, она има своје озбиљне проблеме. ЕУ је више од 16 билиона долара унутрашњег бруто производа. Од 2011. године у економији ЕУ започело је успоравање и сада је она вероватно нешто ниже од нивоа од пре кризе, истиче Александар Апокин.

- Процеси који се дешавају у зони евра су логичан завршетак претходне деценије развоја. Проблеми са финансијским системом у Европи налазе се у много ранијем стадијуму решавања. Отписивање актива које су америчке банке спровеле 2008-09. еворпске банке су почеле да спроводе 10-11. године. Ризици су различити. У САД су то били приватни хипотекарни активи, у ЕУ државне облигације.

Са инвестицијама у ЕУ ситуација је много сложенија него у САД. Зато што је тамо много економија. Свака од њих има своје проблеме. Тамо постоје увозне и извозне економије. У једној земљи треба увећавати инвестиције стимулацијом индустријског сектора. У другој је потребно стимулисати сектор услуга или изградње. У целини проблеми зоне евра су постали предвидљивији. Пошто постоји политичка воља, између осталог по питању интеграције.