Šta će zameniti veterane hladnog rata?

Postepeno prolazi vreme borbenih aviona 4. generacije, čiji su prototipovi leteli još 70-ih godina. Mada će oni služiti u ratnom vazduhoplovstvu mnogih zemalja sveta još decenijama, vodeće vazduhoplovne sile, među njima i SAD, Rusija i Kina, računaju na lovce pete generacije, koji danas puštaju krila.

Nova generacija: rast cena

Razvoj borbene tehnike obično se karakteriše stalnim rastom cene novih sistema. Svaka nova generacija brobenog aviona je za red veličine skuplja. Dugotrajnost razrade – od izdavanja tehničkog zadatka do prvog leta oglednog obrasca je otrpilike dvostruka. Peta generacija nije izuzetak. Serijski F-22 početkom 2000-ih koštao je oko 300 miliona dolara. To je više od 10 puta premašivalo cenu lovca F-15 sredinom 70-ih. Rast cena je upečatljiv, čak bez obzira na inflaciju dolara. Na razradu F-15 od početka istraživanja u cembru 1965. do oglednog leta u julu 1972. otišlo je manje od 7 godina, a već za F-22 1997. godine 16 godina. Takvo uvećanje vremenskih i novčanih troškova trebalo je nečim opravdati. 80-ih godina takvo opravdanje za SAD i SSSR bio je hladni rat i to što protivnik ne tapka u mestu.

Posle raspada SSSR razrada F-22 i bombardera V-2 je izazvala mnoštvo pitanja. Nestankom glavnog neprijatelja serija V-2 je ograničena sa 20 letelica umesto planiranih sto. F-22 je bio napravljen u manje od 200 primeraka, uprkos planovima kupovine skoro 1000 letelica, i sa smanjenim mogućnostima. U periodu naglog pada narudžbina na F-22 administraciji Bila Klintona ovaj korak je delovao potpuno opravdanim. Ratno vazduhoplovstvo SAD imale su tehnološko preimućstvo nad svakim protivnikom.

Na granici vekova situacija je počela da se menja. Povod za razmišljanje bilo je raspositranje lovaca četvrte generacije. To su ispruke aviona Su-27 i napravljenih na osnovu njih Su-30 Kini. Zatim, u usavršenom obliku Indiji i drugim zemljama čija lojalnost prema SAD nije garantovana. Prilikom vojnog sukoba sa malom zemljom koja ima izvesnu količinu savremenih lovaca, kao što je Irak 1991. ili Jugoslavija 1999, ovaj problem mogao je da se reši na račun kvantitativnog infrastrukturnog preimućstva. Ali u slučaju ozbiljnih neslaganja sa Kinom ili Indijom sličan prilaz nije radio. Park lovaca na bazi Su-27 od mnogo desetina i stotina letelica predstavljao je potencijalnu i krajnje ozbiljnu pretnju američkoj vladavini u vazduhu.

Ipak bilo je teško uvećavati seriju F-22. Njihova cena je bila previsoka. Uz to, na izvoz ovih aviona bila je stavljena zabrana kako bi se izbeglo procuiravanje. SAD i njihovim saveznicima bila je potrebna nova letelica koja bi mogla da postane suparnik lovcu Suhoj i da mu otprilike odgovara po ceni. To je postao F-35. Ipak njegova proizvodnja teče prilično teško: protivrečni zahtevi u spoju sa pokušajem da se napravi jeftin avion doveli su do kašnjenja rokova razrade i skoka cene. Za sada ona iznosi oko 150 miliona dolara za jednu letelicu, više nego dva puta prevazilazeći početnu.

Povratak konkurencije

Radovi na F-35 i razrada hipotetične letelice 6. genracije dobili su impuls pojavom ruskog aviona. Letačke probe T-50, ugovor sa Indijom za njegovu isporuku i planovi za izvoz u druge zemlje uslovili su novi oblik pretnje ruskog teškog lovca. Za sada glavno strašilo i dalje ostaje Su-30 i proizvodne platforme T-10. Ali kada T-50 završi ispitivanja, dobiće indeks Su i krenuti u serijsku proizvodnju.. Tada situacija može da se promeni. Planovi ratnog vazduhoplovstva Rusije i Indije da kupe do 2030. godine 200-250 letelica ove kalse i potencijalna pojava T-50 u naoružanju Alžira, Vijetnama, zemalja Bliskog Istoka može da bude ozbiljan izazov za SAd i njihove saveznike. I nije isključeno da će se ubrzati konstruisanje letelice nove generacije.

Dalekoistočne zagonetke

Svoje programe lovaca pete generacije započele su i vazduhoplovne sile drugog ešalona, Kina i Japan. Za Kinu impuls nisu bili T-50 i F-35, već pojava u naoružanju ratnog vazduhoplovstva Inidje Su-30MKI, opremljenih savremenom opremom. A za Japan glavni iritirajući faktor je bio upravo kineski program. Verovatnoća oružanog konflikta sa Kinom tamo se razmatra ozbiljno.

Ipak, ne može se reći ništa određeno o potencijalu kineskih i japanskih letelica nove generacije. Optimizam ometaju poznati problemi Kine u osvajanju savremenih tehnologija izgradnje aviona i motora. Japanska letelica jednostavno još nije stigla do stadijuma prvog leta. Ali kurs obe zemlje na opremanje svog RV avionima pete gernacije je određen. Pitanje je samo vremena i sredstava.

Ilija Kramnik,