Шта ће заменити ветеране хладног рата?

Постепено пролази време борбених авиона 4. генерације, чији су прототипови летели још 70-их година. Мада ће они служити у ратном ваздухопловству многих земаља света још деценијама, водеће ваздухопловне силе, међу њима и САД, Русија и Кина, рачунају на ловце пете генерације, који данас пуштају крила.

Нова генерација: раст цена

Развој борбене технике обично се карактерише сталним растом цене нових система. Свака нова генерација бробеног авиона је за ред величине скупља. Дуготрајност разраде – од издавања техничког задатка до првог лета огледног обрасца је отрпилике двострука. Пета генерација није изузетак. Серијски Ф-22 почетком 2000-их коштао је око 300 милиона долара. То је више од 10 пута премашивало цену ловца Ф-15 средином 70-их. Раст цена је упечатљив, чак без обзира на инфлацију долара. На разраду Ф-15 од почетка истраживања у цембру 1965. до огледног лета у јулу 1972. отишло је мање од 7 година, а већ за Ф-22 1997. године 16 година. Такво увећање временских и новчаних трошкова требало је нечим оправдати. 80-их година такво оправдање за САД и СССР био је хладни рат и то што противник не тапка у месту.

После распада СССР разрада Ф-22 и бомбардера В-2 је изазвала мноштво питања. Нестанком главног непријатеља серија В-2 је ограничена са 20 летелица уместо планираних сто. Ф-22 је био направљен у мање од 200 примерака, упркос плановима куповине скоро 1000 летелица, и са смањеним могућностима. У периоду наглог пада наруџбина на Ф-22 администрацији Била Клинтона овај корак је деловао потпуно оправданим. Ратно ваздухопловство САД имале су технолошко преимућство над сваким противником.

На граници векова ситуација је почела да се мења. Повод за размишљање било је распоситрање ловаца четврте генерације. То су испруке авиона Су-27 и направљених на основу њих Су-30 Кини. Затим, у усавршеном облику Индији и другим земљама чија лојалност према САД није гарантована. Приликом војног сукоба са малом земљом која има извесну количину савремених ловаца, као што је Ирак 1991. или Југославија 1999, овај проблем могао је да се реши на рачун квантитативног инфраструктурног преимућства. Али у случају озбиљних неслагања са Кином или Индијом сличан прилаз није радио. Парк ловаца на бази Су-27 од много десетина и стотина летелица представљао је потенцијалну и крајње озбиљну претњу америчкој владавини у ваздуху.

Ипак било је тешко увећавати серију Ф-22. Њихова цена је била превисока. Уз то, на извоз ових авиона била је стављена забрана како би се избегло процуиравање. САД и њиховим савезницима била је потребна нова летелица која би могла да постане супарник ловцу Сухој и да му отприлике одговара по цени. То је постао Ф-35. Ипак његова производња тече прилично тешко: противречни захтеви у споју са покушајем да се направи јефтин авион довели су до кашњења рокова разраде и скока цене. За сада она износи око 150 милиона долара за једну летелицу, више него два пута превазилазећи почетну.

Повратак конкуренције

Радови на Ф-35 и разрада хипотетичне летелице 6. генрације добили су импулс појавом руског авиона. Летачке пробе Т-50, уговор са Индијом за његову испоруку и планови за извоз у друге земље условили су нови облик претње руског тешког ловца. За сада главно страшило и даље остаје Су-30 и производне платформе Т-10. Али када Т-50 заврши испитивања, добиће индекс Су и кренути у серијску производњу.. Тада ситуација може да се промени. Планови ратног ваздухопловства Русије и Индије да купе до 2030. године 200-250 летелица ове калсе и потенцијална појава Т-50 у наоружању Алжира, Вијетнама, земаља Блиског Истока може да буде озбиљан изазов за САд и њихове савезнике. И није искључено да ће се убрзати конструисање летелице нове генерације.

Далекоисточне загонетке

Своје програме ловаца пете генерације започеле су и ваздухопловне силе другог ешалона, Кина и Јапан. За Кину импулс нису били Т-50 и Ф-35, већ појава у наоружању ратног ваздухопловства Инидје Су-30МКИ, опремљених савременом опремом. А за Јапан главни иритирајући фактор је био управо кинески програм. Вероватноћа оружаног конфликта са Кином тамо се разматра озбиљно.

Ипак, не може се рећи ништа одређено о потенцијалу кинеских и јапанских летелица нове генерације. Оптимизам ометају познати проблеми Кине у освајању савремених технологија изградње авиона и мотора. Јапанска летелица једноставно још није стигла до стадијума првог лета. Али курс обе земље на опремање свог РВ авионима пете гернације је одређен. Питање је само времена и средстава.

Илија Крамник,