Kad će se Evropska unija okrenuti ka Iranu?

Evropska unija će možda do jeseni iduće godine ublažiti svoje krute pozicije u odnosu na Iran. U isto to vreme se mogu očekivati pomaci u regulisanju iranskog nuklearnog problema. Ovde će takođe odigrati ulogu i to što će u avgustu sledeće godine Iranci izabrati novog predsednika. Zapad ima razloga da sačeka do dolaska novog lidera. Nije isključeno da će saradnja s njim biti jednostavnija. Do tada će šanse za vojni udar ostati ništavno male.

Najnoviji paket sankcija protiv Irana Evropska unija je usvojila 15. oktobra. Jedna od njegovih veoma bolnih tačaka je skoro potpuna zabrana vršenja međusobnih obračuna između evropskih i iranskih banaka. Samim tim Evropska unija je skoro iscrpela mogućnost za dalje pooštravanje sankcija. Ostao je prostor još samo za sitne korake. Na primer, moguće je dopuniti crni spisak iranskih kompanija, uvesti ograničenja za neke njegove oblasti i to obrazložiti time da su povezane s nuklearnim i oružanim programom. Međutim, u EU ne mogu da ne shvataju da dalji koraci više neće biti efikasni i da oštre mere prema Iranu štete njihovoj sopstvenoj nestabilnoj ekonomiji. Da bi se Evropljani konačno okrenuli ka Iranu treba da osete da se problem neće rešiti sankcijama. Za ovaj proces će biti utrošeno oko godinu dana, objašnjava direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev:

- Sad su opijeni zbog svoje nadmoći i misle da sve mogu da urade. Da bi se u njima rodila sumnja dovoljan je period do sledeće jeseni. Kao prvo, Evropljani će imati velikih ekonomskih problema. Kao drugo, ograničenja prema Iranu, koja su u mnogome izmišljena, nemaju nikakve veze ni s nuklearnim, ni s raketnim programom i navodiće na to Evropska unija postane prijemčivija za kompromise.

EU sad nije spremna na kompromis. Zato, ukoliko krajem novembra- početkom decembra i bude održan susret Teherana i «šestorke» međunarodnih posrednika (pet stalnih članova SB UN plus Nemačka), ne treba očekivati uspeh. Relativan uspeh je realnije očekivati u jesen iduće godine. Nemojmo zaboraviti da će do tada u Iranu takođe biti izabran novi predsednik. Postoji verovatnoća da u toku predizborne kampanje faktori teške situacije u zemlji i zapadne propagande povećaju šanse prozapadnjačkih kandidata, pretpostavlja generalni direktor Centra za proučavanje savremenog Irana Radžab Safarov:

- Svetski mediji ipak imaju uticaja na javnost Irana, oni govore o tome da je njegovo sadašnje rukovodstvo krivo za mnoge stvari, da nije spremno na kompromise i da se sumnjivo ponaša na svetskoj sceni. Deo stanovništva veruje u to. Drugo, Zapad će gledati da pobede one snage u Iranu, koje nisu prozapadnjačke, ali su bar liberalne, nisu tako krute kao linija Ahmadinežada.

Iranski politički sistem je za 33 godine stvorio mehanizme samozaštite i otpašće kandidat koji je po njega opasan. Zato je naivno nadati se da će novi predsednik Islamske Republike u tren oka sve ukinuti i da će primiti Evropljane raširenih ruku. Ipak, predlog Teherana o obustavljanju radova na dodatnom bogaćenju urana do 20% može ostati, smatra Vladimir Jevsejev:

- Na primer, EU ublažava bankarske sankcije. A Iran ne razvija 34 kaskade centrifuge u Natanzu, koje se trenutno montiraju. To je prvi korak. Dalje bi Iran mogao da se ograniči na dve hiljade centrifuga u Fordou, da ne postavi tri hiljade. EU bi na to takođe mogla da reaguje.

Čitavu godinu – pre nego što se pokaže pravac u kojem će delovati novi iranski predsednik – Evropljani, Amerika i Izrael će morati da čekaju. Verovatnoća rata ostaje minimalna, objašnjava Radžab Safarov:

- Minimum do septembra iduće godine neće biti nikakvih udara na Iran. Izrael sam za to nije sposoban, a lideri zapadnog sveta su ipak praktičniji, polaziće od svojih sopstvenih interesa.

Po mišljenju Vladimira Jevsejeva, SAD imaju svoje razloge da se ne upliću u rat:

- Ovo je uslovljeno potrebom da se smanji prisustvo SAD u Avganistanu do 2014. godine i potpunim izvođenjem vojske iz Irana, što nije bilo izvršeno. U ovim uslovima neće biti moguće objasniti običnim Amerikancima da vojska koja se izvodi iz Avganistana treba da bude upućena u Iran da ratuje.

A glavobolju Izraela uopšte ne izaziva Iran, već situacija na Sinaju i normalizacija odnosa s Egiptom, gde su na vlast došli islamisti. Tako da je zatišje od godinu dana skoro garantovano. Evropljani će imati vremena da razmisle o kompromisu na osnovu principa etapnosti i međusobnih ustupaka, na koje je Teheran već sad spreman.

Boris Pavliščev,