Кад ће се Европска унија окренути ка Ирану?

Европска унија ће можда до јесени идуће године ублажити своје круте позиције у односу на Иран. У исто то време се могу очекивати помаци у регулисању иранског нуклеарног проблема. Овде ће такође одиграти улогу и то што ће у августу следеће године Иранци изабрати новог председника. Запад има разлога да сачека до доласка новог лидера. Није искључено да ће сарадња с њим бити једноставнија. До тада ће шансе за војни удар остати ништавно мале.

Најновији пакет санкција против Ирана Европска унија је усвојила 15. октобра. Једна од његових веома болних тачака је скоро потпуна забрана вршења међусобних обрачуна између европских и иранских банака. Самим тим Европска унија је скоро исцрпела могућност за даље пооштравање санкција. Остао је простор још само за ситне кораке. На пример, могуће је допунити црни списак иранских компанија, увести ограничења за неке његове области и то образложити тиме да су повезане с нуклеарним и оружаним програмом. Међутим, у ЕУ не могу да не схватају да даљи кораци више неће бити ефикасни и да оштре мере према Ирану штете њиховој сопственој нестабилној економији. Да би се Европљани коначно окренули ка Ирану треба да осете да се проблем неће решити санкцијама. За овај процес ће бити утрошено око годину дана, објашњава директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев:

- Сад су опијени због своје надмоћи и мисле да све могу да ураде. Да би се у њима родила сумња довољан је период до следеће јесени. Као прво, Европљани ће имати великих економских проблема. Као друго, ограничења према Ирану, која су у многоме измишљена, немају никакве везе ни с нуклеарним, ни с ракетним програмом и наводиће на то Европска унија постане пријемчивија за компромисе.

ЕУ сад није спремна на компромис. Зато, уколико крајем новембра- почетком децембра и буде одржан сусрет Техерана и «шесторке» међународних посредника (пет сталних чланова СБ УН плус Немачка), не треба очекивати успех. Релативан успех је реалније очекивати у јесен идуће године. Немојмо заборавити да ће до тада у Ирану такође бити изабран нови председник. Постоји вероватноћа да у току предизборне кампање фактори тешке ситуације у земљи и западне пропаганде повећају шансе прозападњачких кандидата, претпоставља генерални директор Центра за проучавање савременог Ирана Раџаб Сафаров:

- Светски медији ипак имају утицаја на јавност Ирана, они говоре о томе да је његово садашње руководство криво за многе ствари, да није спремно на компромисе и да се сумњиво понаша на светској сцени. Део становништва верује у то. Друго, Запад ће гледати да победе оне снаге у Ирану, које нису прозападњачке, али су бар либералне, нису тако круте као линија Ахмадинежада.

Ирански политички систем је за 33 године створио механизме самозаштите и отпашће кандидат који је по њега опасан. Зато је наивно надати се да ће нови председник Исламске Републике у трен ока све укинути и да ће примити Европљане раширених руку. Ипак, предлог Техерана о обустављању радова на додатном богаћењу урана до 20% може остати, сматра Владимир Јевсејев:

- На пример, ЕУ ублажава банкарске санкције. А Иран не развија 34 каскаде центрифуге у Натанзу, које се тренутно монтирају. То је први корак. Даље би Иран могао да се ограничи на две хиљаде центрифуга у Фордоу, да не постави три хиљаде. ЕУ би на то такође могла да реагује.

Читаву годину – пре него што се покаже правац у којем ће деловати нови ирански председник – Европљани, Америка и Израел ће морати да чекају. Вероватноћа рата остаје минимална, објашњава Раџаб Сафаров:

- Минимум до септембра идуће године неће бити никаквих удара на Иран. Израел сам за то није способан, а лидери западног света су ипак практичнији, полазиће од својих сопствених интереса.

По мишљењу Владимира Јевсејева, САД имају своје разлоге да се не уплићу у рат:

- Ово је условљено потребом да се смањи присуство САД у Авганистану до 2014. године и потпуним извођењем војске из Ирана, што није било извршено. У овим условима неће бити могуће објаснити обичним Американцима да војска која се изводи из Авганистана треба да буде упућена у Иран да ратује.

А главобољу Израела уопште не изазива Иран, већ ситуација на Синају и нормализација односа с Египтом, где су на власт дошли исламисти. Тако да је затишје од годину дана скоро гарантовано. Европљани ће имати времена да размисле о компромису на основу принципа етапности и међусобних уступака, на које је Техеран већ сад спреман.

Борис Павлишчев,