САД и алтернативни председнички кандидати

У САД-у су се за мање од две недеље до председничких избора сетили алтернативних кандидата. У Чикагу су биле одржане теледебате 4 претендента на Бели дом, при чему ни један од њих не припада ни Демократској, ни Републиканској партији.

У дебатама су учествовали представници Либертаријанске партије, Зелене партије, Конституционалне партије и Партије правде. Заправо, има још неких 10-так председничких кандидата. Али само четири поменута су укључени на списак на гласачком листићу, барем у неколико америчких држава.

Сваке 4 године у САД-у се ове дебате „трећих партија“ одржавају као врста забаве. И то је разумљиво. Током последњих 100 година, представницима „трећих партија“ још ни једном није пошло за руком да се пробију кроз монолитни двопартијски систем САД. И тешко да ће се то десити убудуће. Изборни систем САД је скројен на тај начин да без колосалних новчаних средстава, подршке богатих донатора или тзв. супер Комитета политичког деловања, о томе не вреди ни размишљати.Ти комитети су начин да се заобиђу ограничења на износе у изборним кампањама кандидата, који су условњени законом. Они окупљју бираче, организације, корпорације, синдикате, професионална уфружења. И по закону, не могу да убаце ни парицу у касицу претендента. Али зато имају право да потроше сав новац (сума нема ограничења) на „независну кампању“ у смислу подршке свог кандидата.

Таква је пракса дискриминациона и неопходно ју је озбиљно мењати, рекао је у ексклузивном интервјуу за „Глас Русије“ учесник дебате кандидат Конституционалне партије САД Вирџил Гуд:

- Сматрам да прилози за кампању морају бити ограничени и да би требало да пристижу само од одрђених лица, а не од синдиката или супер Комитета. Сматрам, да би то требало да буде дефинисано Уставом. То ће бити праведно и у односу на обичне американце. Људи који су начичкани милионима и милијардама долара имају непропорционално велики утицај на изборни процес.

Монополицазија власти у рукама само две партије је већ довела до тога да међу њиховим политичарима практично и нема разлике, посебно се то види у спољној политици у односу на Блиски Исток. На ово је скренуо пажњу у интервјуу „Гласу Русије“ још један кандидат за председника из редова Либертаријанске партије, Гери Џонсон:

- Дипломатија се своди да ми дајемо новац новим диктаторима, како би ови свргли старе. Ето шта је наша дипломатија. Ми бирамо нове победнике, а нови победници се управљају методама, са којима ми нисмо сагласни. Ми подржавамо сада сиријске побуњенике, а четвртина њих су џихадисти. Ништа нисмо научили...И када Мит Ромни говори, да ми ступамо у савез са пријатељима САД, знате ли шта ће се десити? Пријатељи САД, како се испоставља, немају пријатеља међу народом земље у којој они сами живе.

Према подацима истрживачке групе „Расмусен репортс“, 30% американаца је спремно да гласа за кандидата из редова „треће партије“. Ако се, наравно, добро покаже. У просеку, ако је веровати анкетама, од 52 до 58 процената американаца сматра, да земљи одавно треба јака трећа партија, која би могла не само да конкурише, већ и да разбије монолитни двопартијски систем.