Да ли Европа опет пробава црвено?

Многи стручњаци сматрају да је успех на изборима европских социјал-демократа различитих струја, који се сврставају у табор „левичара“ био програмиран дуго времена пре почетка економске кризе, која судећи по свему, ни не намерава да се заврши.

Садашња Европа је у многоме резултат делатности „левичара“. Основна људска права као што је право на здравство, образовање, право на рад – све то као да је преписано из њихових политичких програма. Аналитичари су сматрали да је ХХ век Европљанима дао добру лекцију, одучивши их једном заувек од играња с црвеном бојом. Сад се испоставља да су погрешили.

На изборима за сенат који су одржани у Чешкој левичари су први пут добили уставну већину у горњем дому парламента. Победу на парламентарним изборима који се одржавају у Литванији осваја опозициона Партија рада после које следе локални социјал-демократи. Све су то карике истог процеса – „скретања улево“ Источне Европе.

Иначе је тешко објаснити поменуте резултате избора у Чешкој. Већина бирача је гласала или за социјал-демократе (то још некако може да прође) или баш за комунисте. Ако се ствари буду тако одвијале, у Чешкој може да се појави „левичарски“ сенат рекао је за „Глас Русије“ чешки политички аналитичар Јан Петранек.

- Десничари су изгубили зато што тврдоглаво нису желели да ослушну ствари које брину друштво. У земљи претећи расте број незапослених (пред крај године биће их до 9 процената радно способног становништва). Министарство финансија повећава порезе. Државни дуг је достигао астрономску цифру. И притом се испоставља да Чешка за суманути износ треба да купи шведске ловце „Грипен“, да сопствена авијација наводно није у стању да осигура безбедност ваздушног простора. Људе нервира ово неразумно угледање на буџетску политику ЕУ и војну доктрину НАТО. Сетимо се недавних масовних протеста против система ПРО САД. Очајање и разочарење представљају главни резултат избора, на које није дошло да гласа две трећине становништва. А они који су дошли изразили су протест давши већину својих гласова „левичарима“. Владајућа коалиција није умела да понуди људима јасну политику која би Чешкој обезбедила напредак.

Слична ситуација настаје у већини источноевропских земаља. „Левичари“ засад губе само у Мађарској и Пољској (чије власти су однеле релативну победу у борби с последицама економске кризе). Међутим, и пољски конзервативци се све чешће наоружавају социјалном реториком. Што се тиче балтичких земаља, од њих је „најлевља“ Литванија. Међутим, ни суседи не заостају. О ситуацији у Литванији и Летонији за „Глас Русије“ је говорио летонски политиколог Јуриј Соколовски:

- Постоји осовина „левичари-десничари“ у Летонији, постоји осовина „ конзервативци-либерали“. И постоји осовина, која у протеклих 20 година одређује летонску политичку елиту „Руси-Летонци“. Често се дешава да се такозване руске партије називају „левичарским“, а „летонске“ партије за које гласа летонско становништво Летоније се називају „десничарима“. Иако ова подела ни из далека није увек тачна. Зато што међу „летонским“ странкама има таквих које користе „левичарски“ популизам. А ситуација која је настала у Литванији, где је дошло до „левичарског“ преврата, највероватније се не може десити у Летонији. У Литванији нема јарко изражене националне осе, зато што у Литванији има мало Руса. Иако су с времена на време постојали покушаји да се створи такозвана „левичарска“ летонска странка. На пример, почетком 2000-их година била је успешна Демократска странка Летоније. Она је чак руководила Ришком скупштином. Међутим, пребрзо су дошли на власт, онда су се распали, дискредитовали су се и сишли с политичке сцене. Практично, не постоје летонске „левичарске“ партије, или просто таворе. „Десничарских“ руских партија такође нема. Зато што се све странке које представљају становнике Летоније који говоре руске, номинално сматрају „левичарским“.

Изгледа да се Источна Европа поново окреће идејама социјалне правде. Наравно, не у оном идеалистичком облику који је био популаран пре 50 година. Међутим, историја се заиста развија по принципу клатна. Није могуће зауставити га. А да клатно историје не би и овог пута разрушило европску цивилизацију, на његовом путу не треба градити заклоне сметове од политичких митова из протеклих епоха.

Сергеј Дуз,