Dragana Ristanović: Osvajanje slobode ili njeno negiranje?

Na imejl adresu ,,Vidovdana'' 23.10.2012. stiglo je ,,Saopštenje za javnost'' Gej strejt alijanse povodom presude Nebojši Bakarecu za ,,tešku diskriminaciju LGBT populacije'' koja je postala pravosnažna. Podsećam, Gej strejt alijansa tužila je funkcionera Demokratske stranke Srbije i odbornika u Skupštini grada Beograda jer je u tekstu ,,Drugi oktobar 2011.'' objavljenom na sajtu Vidovdan.org izneo stav da je homoseksualnost stanje koje nije normalno i nije odraz duševnog i telesnog zdravlja.
 
,,Gej strejt alijansa'' (nadalje GSA), očigledno osokoljena ovom presudom, poslala je ,,Vidovdanu'' imejl, valjda kako bi ga obavestila o dobijenoj bici (ali ne i ratu), premda sa njim nije u prijateljskim odnosima (doduše, ni u neprijateljskim) niti su se ikada do sada, bilo kojim povodom, dopisivali putem elektronske pošte.
S' obzirom da je Bakarecov tekst objavljen na ,,Vidovdanu'', logično je da o toku suđenja, kao i o samoj presudi, uredništvo sajta može da se obavesti iz drugih izvora. Najpre, o tome može da ga obavesti sam autor spornog teksta. Imejl GSA-e poslat ,,Vidovdanu'' stoga smatram provokacijom i svojevrsnim upozorenjem da je ,,osvajanje slobode'' na ,,njihov'' način tek počelo.
Borci (i borkinje) za iskorenjivanje govora mržnje protiv LGBT populacije, čini se sa pravom, imaju danas razloga da slave. Drugomisleći u odnosu na njih: novinari, pisci, javne ličnosti, naučnici, umetnici, pa i običan svet, zahvaljujući ovakvim presudama, konačno će moći da se disciplinuju. Pomenuti borci imaju recept za sve one koji misle drugačije. Taj recept je, uz svesrdnu pomoć tzv. reformisanog sudstva i ,,nezavisnih medija'' - proglasiti svako drugačije mišljenje govorom mržnje i podsticanjem na nasilje prema LGBT nastrojenim osobama.
Uopšte nije važno da li reči koje se osuđuju prozilaze iz nečijeg religijskog ubeđenja, da li takve reči zaista mogu da podstaknu nekog trećeg da počini nasilje, i da li su, u krajnjoj liniji, takve reči zaista motivisane mržnjom prema onome ko je ,,drugačiji''. Važno je samo ne dirati u dogmu da je homoseksualnost (kao i ostalo što počinje na L, B i T) jednako normalan vid seksualnog opštenja kao što je to i heteroseksualnost.
Tako sada u praksi imamo paradoskalnu situaciju da je seksualno opredeljenje nešto što treba da bude javna stvar, nešto što ima sva prava da se promoviše, pritom ne vodeći računa o tome da li i kako ta promocija utiče na mlade naraštaje, dok, sa druge strane, religijska osećanja građana ili tradicionalni sistem vrednosti nisu nešto što treba da interesuje javno mnjenje, niti su faktor koji može i ima prava da utiče na to šta je društveno prihvatljivo ponašanje, a šta ne. U tom smislu, dve NVO iz Austrije koje brane ,,ugrožene homoseksualce'' iznele su nedavno inicijativu ,,Religija je privatna stvar'' kojom su se obratile ,,Službi ustavne zaštite'' te zemlje, tražeći zabranu ,,homofobnih crkvi'' koje deluju u Austriji, kao što su Srbska, Ruska i Bugarska pravoslavna crkva.
Pitam se hoće li hrišćani, muslimani i Jevreji, koji veruju da je homoseksualizam greh, a greh teološki posmatrano označava i bolest duše, uskoro morati da prilagođavaju svoja učenja mejnstrimu? Posle skoro 1700 godina od donošenja Milanskog edikta, hoćemo li ponovo doći u situaciju da se borimo da javno ispovedamo svoju veru, a da zbog toga ne snosimo posledice?
Još jedna paradoksalna stvar, koja neodoljivo podseća na manir totalitarnih sistema jeste ta da se borci (i borkinje, razume se) za prava LGBT osoba svesrdno zalažu da javno propagiraju svoje homoseksualne stavove, dok sa druge strane, ne dozvoljavaju da ono što je postalo javno upravo na njihovo insistiranje, nije podložno javnoj raspravi niti sme na bilo koji način da se dovodi u pitanje.
Koliko je stvar ozbiljna govori i obrazloženje presude Apelacionog suda u sporu koji je ranije takođe pokrenula GSA, a protiv dnevnih novina ,,Pres'' zbog komentara objavljenih na sajtu ,,Pres onlajna'' koji su, prema toj presudi ,,govor mržnje protiv LGBT populacije''. Ne ulazeći u valjanost presude, koju kao laik ne želim da komentarišem, izdvojila bih samo jedan njen deo, zbog kog smatram da bi, i ne samo stručna javnost, mogla i treba da se zabrine.
U toj ,,prvoj presudi u istoriji sudstva Srbije za govor mržnje protiv LGBT populacije'', Apelacioni sud je zaključio da ,,zabrana govora mržnje nije cenzura prave slike društva, jer je cilj zbog koga je ustanovljena sprečavanje prenošenja ideja koje mogu imati nesagledive štetne posledice na demokratske procese u društvu, i razvoj društva u celini''.
Razume se da ne odobravam nasilje ni pozivanje na njega, pa ipak, ne mogu, a da ne primetim da ovde sud - ili - izmišlja toplu vodu, jer, pozivanje na nasilje nije nešto što treba posebno označavati kao neku vanrednu i novu, izuzetno opasnu i pogubnu ideju po društveni poredak - ili - zapravo osuđuje nešto sasvim drugo, nešto što se na prvi pogled ne uočava, a to je širenje ,,štetnih ideja''.
Pitam se da li je suština baš u tome da se ovakvom i sličnim presudama utiče na neutralisanje ,,ideja'' koje mogu da naštete ,,demokratskim procesima u društvu'', ili bar na svođenje takvih ,,ideja'' tj. negodujućih glasova na što manju meru? Da li se sudilo jednoj ,,ideji'' ili se sudilo govoru mržnje? Da li je sud zabrinut da su ,,ideje'' iznete u komentarima mogle da se rašire brzinom svetlosti i kao kuga zahvate veliku većinu građanstva uobičajenih (da ne kažem – normalnih) seksualnih sklonosti, a inače nesklonih nasilju, što je moglo da izazove spontani i sveopšti linč onih drugih - ili je sud zabrinut što društvo, zahvaljujući tim ,,idejama'' ne može da se razvija onako kako bi, prema mondijalistima, trebalo da se razvija?
Koliko znam, verbalni delikt je ukinut, a društvo koje navodno stremi da dosegne najviše stepene ljudskih prava i sloboda, nije valjda da se bavi suđenjem i presuđivanjem ,,idejama''? Bojim se, ukoliko se sa ovakvom praksom nastavi, da ćemo uskoro dobiti jednu novu, tzv. revolucionarnu savest, koja će po svom nahođenju sve što ometa deinstaliranje konzervativnih snaga, a instaliranje novih ,,progresivnih'', svrstati u govor mržnje, diskriminaciju, rasizam, fašizam i sl. A šta je to nego jedan vid totalitarizma?

Ono što je u ovom trenutku za GSA kao i sve druge tzv. borce za ljudska prava širom Srbije najvažnije, jeste to da je ova presuda ,,nedvosmisleno primer dobre sudske prakse i moći će da se koristi u budućim sličnim procesima za sankcionisanje govora mržnje''. U tom smislu, ovim imejlom, GSA kao da ,,Vidovdanu'' poručuje isto ono što inače smatra povredom dostojanstva, zastrašivanjem i diskriminacijom ali isključivo onda kada je upućeno na njen račun, a to je jedno neizgovoreno ali jednako preteće - Čekamo vas!
Ko koga stvarno čeka, i ko će šta da dočeka, ostaje da se vidi, ali ono što je sigurno je to, da, kako jednom pesnik reče: ,,Sve može biti, sem da se nećemo ćerati''.
I za kraj, nemojte nikako da zaboravite da: lezbejke, gejevi, biseksualci, transrodne i transseksualne osobe, nisu ni nenormalne ni bolesne. Onaj ,,(t)ko ne misli ovako, kleveće i laže''!
Izvor: Blog Dragane Ristanović