Kako stanovnici Plovdiva odbranili spomenik Aljoša

Kod Planine stoji Aljoša, ruski vojnik u Bugarskoj – to su reči iz pesme, koja je sve do sada popularna u gradu Plovdiv. Tamo je pre 55 godina na visokom postolju bio podignut spomenik, visok 12 metara, sovjetskim vojnicima, koji su oslobađali zemlju u vreme Drugog svetskog rata.

Prototip spomenika je bio, kako je poznato, običan ruski vojnik Aleksej Skurlatov. On je rođen na Altaju. Bugari su ga zapamtili kao jakog i dobrog prijatelja, s kojim su mnogo razgovarali i pevali ruske i bugarske pesme. Prošle su godine. Krajem 1980-ih godina u Bugarskoj su na vlast došli radikalno raspoloženi prozapadni rukovodioci, te je čuveni spomenik bio objavljen simbolom sovjetske okupacije. Gradska skupština Plovdiva je nekoliko puta pokušala da ga demontira. Međutim, građani su organizovali danonoćno stražarenje i odbranili Aljošu. Do pokušaja da se sruši spomenik, koji voli narod, dolazilo je i kasnije. Vrhovni sud zemlje je 1996. godine izrekao presudu: to je spomenik herojima Drugog svetskog rata, koji ne može da bude srušen.

Inače je u Bugarskoj danas pozitivan odnos prema spomenicima sovjetskim vojnicima, - kaže direktor ruskog Instituta strateških istraživanja Leonid Rešetnikov.

- Većina bugarskog naroda poštuje te spomenike, među kojima je i Aljoša u Plovdivu. Postoji veoma razvijeni brojni nacionalni pokret Rusofili Bugarske. On ujedinjuje 26 hiljada registrovanih pripadnika. Oni se bave zaštitom spomenika, restauracijom, remontom i podizanjem novih spomenika. Svakako, većina tih spomenika je iz rusko-turskog oslobodilačkog rata 19. veka, ali pokret aktivno brani i sovjetske spomenike.

Pokušaji rušenja spomenika sovjetskim vojnicima su bili preduzeti ne samo u Bugarskoj, već i u drugim zemljama Istočne Evrope. Recimo, u Estoniji je posle duže borbe bio demontiran i prenet na drugo mesto čuveni talinski Bronzani vojnik. Istovremeno kolaboracionisti, koji su u vreme rata pomagali nacistima, predstavljeni su kao nacionalni heroji, - ističe rukovodilac istraživačkih programa fonda Istorijska memorija Vladimir Simindej.

- U nekim je zemljama došlo do prave sramote. Naprimer, u Letoniji je nedavno podignut spomenik letonskim policajcima, pri tome se na sve moguće načine ometalo obnavljanje spomenika sovjetskim vojnicima. Sve do sada se postavlja pitanje: u kom obliku treba obnavljati vojna groblja, natpise na njima itd. Nažalost, iza svega toga se nalazi ne narodna uspomena, već određeno konstruisanje socijalne memorije, koje sprovode vladajuće grupacije. To je pokušaj revidiranja rezultata Drugog svetskog rata.

Pokušaji rušenja ili oskrnavljena spomenika herojima Velikog Otadžbinskog rata se redovno preduzimaju u Ukrajini, pre svega u njenom zapradnom delu. U jednom od gradova Zakarpatske oblasti 1990-h godina su vlasti odlučile da pretvore u staro gvožđe tenk T-34, koji je stajao na postolju kod muzeja Pobede. Onda je mesni ratni veteran ded Maksim je na svoju odgovornost odlučio da ga premesti u susednu Rumuniju. Starog tenkistu su dočekali srdačno. Tenk je uspešno stigao u Bukurešt, gde je ponovo podignut na postolje, te je postao turistička atrakcija.