Hrvatska izgubila milione evra i politički uticaj

U ruskom Gaspromu je zvanično potvrđeno da će gasovod Južni tok zaobići Hrvatsku, a umesto kroz nju, magistralni krak gasovoda će definitivno ići kroz Mađarsku, sa kojom je već potpisan konačni ugovor o izgradnji. Time je sasvim odbačena mogućnost da Hrvatska bude deo tog megaprojekta, što je bio razlog da se oglase najviši hrvatski zvaničnici, stručnjaci, ali i obični građani. Uglavnom su svi oni saglasni u oceni – da je to nedopustivo velik gubitak za Hrvatsku, za koji je kriva prethodna vlast koja je bez reči odbila rusku ponudu.

Potpredsednik vlade i ministar privrede je tim povodom izjavio da je, na žalost, sama Hrvatska svojevremeno odbila prolazak gasovoda preko njene teritorije, i pritom je priznao da je na taj način izgubljena godišnja zarada u iznosu od 25 miliona evra od naplate protoka gasa. On se slikovito izrazio i pomalo ogorčeno objasnio da Hrvatska nije htela da se nađe na toj karti, po kojoj se kredom crtao projekt gasovoda.

A predsednik Hrvatske Josipović je otišao još dalje u samokritičkim komentarima, kada je rekao da mu je žao što nisu ojačali privredne veze sa Rusijom, te da je vreme da se zapitaju gde su pogrešili. I odmah je sam dao odgovor na to pitanje, rekavši da su u Hrvatskoj u proteklim godinama više puta imali krivu i lošu poziciju u odnosu na ruske investitore, pa je odustajanje Gasproma od toga da trasa gasovoda Južni tok ide kroz Hrvatsku, sasvim sigurno cena koju plaćaju za to. Osim toga, on je dodao da je ta loša vest –rezultat činjenice da Hrvatska već godinama nema sistematsku politiku i da ne planira budućnost, kao i rezultat činjenice da je u odnosu na neke ruske investitore povukla neke nekorektne poteze. Na kraju, Josipović je izrazio nadu da će ovo biti povod da se dese promene u tom smislu.

Jedan ugledni hrvatski energetski stručnjak je dao zvaničnu ocenu kako će gubitkom Južnog toka Hrvatska pretrpeti veliku štetu, i to pre svega u materijalnom, ali i u političkom, energetskom i strateškom smislu.

Sa takvom ocenom se u najvećoj meri slažu analitičari i obični građani, koji su u svojim brojnim komentarima na tu temu, izrazili svoje neslaganje sa neodgovornim odlukama političara koji su još ranije odbili ponudu ruskog predsednika Putina. Mnogi za to optužuju prethodnu vlast, koja je po njihovim rečima, zanemarivala Rusiju kao strateškog partnera u privredi i to iz bojazni da se ne zamere krugovima koji na to ne gledaju blagonaklono.

Na sličan način su rezonovale i visokotiražne zagrebačke novine, koje su u svom naslovu zaključile kako je gubitak Južnog toka – tužan epilog projekta koji je Hrvatskoj mogao doneti ogromnu finansijsku i geopolitičku korist, samo da nije uništen katastrofalnim odlukama domaćih političara.

Inače, da je na ruski predlog stigao jasan pozitivan odgovor, izgradnja gasovoda koji bi se pružao preko teritorije Hrvatske koštala bi 600 miliona evra, od čega je hrvatska strana trebala da učestvuje sa 300 miliona evra. S obzirom da bi se od tranzita gasa naplaćivalo oko 25 miliona evra na godišnjem nivou, onda je jasno da bi se ta investicija otplatila već za prvih 12 godina, a posle toga bi taj iznos predstavljao čistu godišnju zaradu.

Dakle, kao što su to ispravno, ali sa zakašnjenjem, zaključile najistaknutije ličnosti na političkoj sceni, kao i najšira hrvatska javnost - kada se blagovremeno ne vodi računa o stvarnim interesima države i ne vuku potezi koji donose realnu i sasvim konkretnu ekonomsku korist, onda su neminovna ovakva naknadna javna kajanja radi propuštenih poslovnih šansi. Jer takva ponuda, kao što je bila ona Putinova za izgradnju magistralnog gasovoda kroz Hrvatsku, dobija se očigledno samo jednom. A dok se ne ukaže nova slična šansa, ostaje samo nada da će Hrvatska poslušati savet predsednika Josipovića, i u budućnosti zauzeti drugačiju, malo konstruktivniju poziciju prema ruskim investitorima.

Ratko Paić,