Globalno preseljenje kozaka

Dve hiljade porodica Semirečenskih kozaka koji žive sada u Kazahstanu i Kirgiziji, rešili su da se vrate u istorijsku domovinu u Rusiju. Doseljenici planiraju da se odomaće u Stavropolju. Tamo se za njih već izdvaja zemljište za gradnju i prostorije za privremeni boravak.

Semirečje je jugoistok savremenog Kazahstana i severne Kirgizije. Sredinom 19. veka u ovaj region radi čuvanja ruske granice sa Mongolijom bila je preseljena manja grupa kozaka, oko 25 porodica. Nešto kasnije tamo su premestili još dva puka Sibirske vojske. Upravo ovi ljudi su postali osnovači Semirečenskih kozaka. Oni su takođe odigrali osetnu ulogu u uspostavljanju ove pokrajine i zaštiti granica Rusije.

U aprilu 1920. godine, posle pobede Sovjetske vlasti u Semirečju, ova kozačka vojska je bila raspuštena. Vojnici, oficiri i njihove porodice su postali civili i počeli da se bave poljoprivredom. Danas, vek i po kasnije, potomci prvih smeirečenskih kozaka rešili su da se vrate u domovinu predaka. Uzroka za ovaj korak ima dovoljno. Glavni od njih je želja da se očuva svoja samosvojnost, što je u Rusiji mnogo lakše učiniti, nego u inostranstvu. Govori ataman Semirečenske kozačke vojske pukovnik Genadij Baženov, koji živi u glavnom gradu Kirgizije Biškeku.

- Doneta je odluka o kompaktnom preseljavanju. Bio je izabran region koji po klimatskim uslovima liči na Kirgistan. Ali razmatrani su svi regioni Rusije. Postojao je dogovor sa mitropolitom Stavropoljskim i Nevinomiskim Kirilom, sa gubernatorom. Već je izdvojena teritorija, oformljena je 41 parcela od po 15 ari. I još očekujemo 30 hektara zemlje za individualnu izgradnju. Nadalje planiramo da živimo u jugoistočnim regionima Stavropoljske pokrajine. Naš kontigent je raznovrstan. Ljudi su pošteni, ne piju. Imamo svoje biznis-planove i projekte koji su potrebni i nama i Rusiji.

Prva je kozacima počela da pomaže Ruska pravoslavna crkva. To je naš dug, govori sveštenik Dmitrij Movčanov.

- Kozaci su pravoslavni narod koji je aktivno učestvovao u crkvenom životu. To je ona ruska pravoslavna porodica koja može da bude ideal, sa kojom se treba porediti. Pošto je preseljenje bilo inicijativa vladike Kirila, on se neposredno obratio rukovodiocima regiona i vladi, kako bi se rešilo ovo pitanje. Rukovodioci dolaze i govore o onim mogćnostima koje mogu da pruže kozacima: koliko mogu da izdvoje ulica, koji posao da daju kako bi oni mogli da žive u našoj pokrajini.

Ali zaposlenje i stanovanje kozaka u novom regionu nije jedini problem koji stoji pred kozacima i vlastima. Svi ljudi koji žele da pređu su građani drugih država. A to znači da moraju uprvom redu da dobiju rusko državljanstvo. Sa svoje strane Federalna migraciona služba je spremna da pomogne i da pruži podršku kozacima, kaže predstavnik resora u Stavropljskoj pokrajini Jurij Vaščenko.

Sve birokratske začkoljice će biti isključene. Osnovna masa ovih građana predaje dokumenta u grnanicama kvote koju je odredila vlada Rusije. A za narednu godinu smo dali predlog da uzimajući u obzir porodice koje žele da nam dođu, uvećamo ovu kvotu. Vlada pokrajine se složila i iznela takve predloge u vladi Rusije. Sigurni smo da će nam kvotu uvećati.

Na današnji dan Semirečenski kozaci, kako sebe nazivaju potomci kozaka, čine 12 hiljada porodica. U naredne dve godine u Rusiju je spremno da pređe oko 2 hiljade porodica, kako iz Kazahstana, tako i iz Kirgizije.