Velika muzejska ekspanzija

U novoj godini u Rusiji treba da startuje jedan od najvećih muzejskih projekata. Po regionima će putovati mobilne izložbe iz glavnih muzejskih riznica Rusije. Ipak ovu prosvetiteljsku zamisao neće biti lako realizovati. Projekat će zahtevati velike finansijske troškove i ozbiljan rad stručnjaka.

Trista remek-dela godišnje će putovati po provinciji, saopštilo je krajem oktobra Ministarstvo kulture Rusije. Pokretnih izložbi svake godine treba da bude u najmanju ruku 50. Predsednik Rusije Vladimir Putin je poručio da se do proleća naredne godine formira pokretni fond vodećih muzeja zemlje radi izlaganja u regionima.

Ipak teškoća je u projektu dosta. Mnoga umetnička dela zahtvaju određene uslove čuvanja. Transport eksponata može da se vrši samo u individualnim kontejnerima. U muzejima treba da se održavaju određena temperatura i vlažnost. Zato se obično eksponati ne šalju na duge turneje već se posle svake izložbe vraćaju u rodni muzej. Tako je bilo na primer sa prošlogodišnjim projektom O dolce Napoli u okviru Unakrsne godine Rusija-Italija. Izložba radova iz Tretjakovske i italijanskih muzeja boravila je u Jaroslavu i Omsku. Posle svakog transporta remek-dela su morali da pregledaju restauratori, govori šef Državne Tretjakovske galerije Irina Lebedeva.

- Treba proveriti da nije došlo do promene stanja očuvanosti dela. Mi se sa tim suočavamo kada dela dopsevaju u neki muzej gde se nedovoljno poštuju klimatske norme. Znamo da u regionima muzeji se često nalaze u starim vilama ili nekim starim zgradama.

Između ostalog, u svim glavnim ruskim muzejima – to su Tretjakoska galerija i Muzej Puškina u Moskvi, kao i Ermitaž i Ruski muzej u Sankt- Peterburgu – postoje i sasvim izdržljivi eksponati, kaže istoričar umetnosti Sergej Meržanov.

- Klimatolozi u svakom velikom muzeju određuju klimatski režim za svaku sliku. Ako je slika prve kategorije po vrednosti, ona ima stroga ograničenja. A drugi rad – ne slikarsko delo ili grafika, već skulptura – može sasvim lepo da stoji u bilo kojim klimatskim uslovima. Sama ideja projekta je odlična. Ako se sve bude podržavalo voljom predsednika, mislim da će regioni naći način da uz korišćenje savremenih tehničkih sredstava osiguraju kod sebe prijem nekih remek-dela iz Moskve, Peterburga i slično.

Što se tiče finanijskih detalja, muzejski projekat ih takođe ima dovoljno. U Tretjakovskog galeriji od 1999. godine je u toku projekat Zlatna karta Rusije. Zahvaljujući njemu eksponati iz prestonice putuju u regione, a radovi iz provincijalnih muzeja gostuju u Moskvi. Svako premeštanje pretpostavlja poseban ugovor, svoje finansiranje i osiguranje umetničkih dela. Tako da je stalno pomeranje eksponata po zemlji vrlo teško.

Neki eksperti smatraju da u projekat treba uključiti privatne kolekcionare, smatra šef katedre za istoriju umetnosti Sankt-Peterburškog državnog univerziteta Tatjana Iljjina.

- Tu je važna pametna organizacija, specijalni savet koji će se latiti posla. I naravno, to će zahtevati neka sredstva, a za to treba očarati ovom idejom i privatne kolekcionare.

Sumarna vrednost jedne pokretne izložbe u provinciji, po mišljenju eksperata, može da iznosi do 10 miliona rubalja. Novac je velik, ali projekat vredi, smatraju istoričari umetnosti.