U Moskvi otvoren Jevrejski muzej

U ponedeljak, 12. novembra za posetioce je otvoren Jevrejski muzej, Centar tolerancije  koji  je izgrađen u Bahmatskoj garaži u nekadašnjem poznatom autobuskom parku, koji je  donedvno  zauzimao Centar  savremene kulture. To je drugi muzej posvećen životu, istoriji i kulturi Jevreja   otvoren u ruskoj prestonic: prvi, Muzej istorije Jevreja izgrađen na Petrovsko- Razumovskoj aleji, zgrada broj 10, treći blok, čiji je osnivač Sergej Ustonov, sa  kolekcijom od preko hiljadu eksponenata koja se stalno obnavlja,  otvoren  je  početkom maja prošle godine .

Po zamisli tima američkih arhitekata 

Muzej u bivšoj Bahamtskoj„Garaži“ izgrađen je po zamisli koji je ostavrio  je tim američkih arhitekata specijalizovan za  projektovanje i izvođenje  radova na izgradnji i opremanju muzeja  pod rukvodstvom glavnog dizajnera Ralfa Apelbauma, Ralph Appelbaum Associates. Reč je    je sasvim novom muzeju, urađenom po poslednjim svetskim tehničkim i tehnološkim  dostignućima, pa je tako Centar toleacije  postao najviši tehnološki  kompleks  na postsovjetksom prostoru.
 
Uz učešće predsednika Izarela Šimona Peresa   i ruskog ministra inostranih poslova Sregeja Lavrova Muzej je zvanično otvoren još  8.  novembra.

Priložnici-Putin poklonio jednomesečnu platu

Iza garderobe na sveže otvorenom muzeju na zidu su u nekoliko redova su raspoređene tablice sa imenima priložnika. Odmah je vidljivo da su  predstasvnici sveruskog establišmenta na počasnom mestu, u gornjem redu i u centru, a ukrašava ih ime predsednika Ruske Federacije (RF) Vladimira Putina  koji je za troškove budućeg muzeja priložio jednomesečnu zaradu.Među sponzorima se izdvaja jedno inostarno ime: naslednika kozmetička imperije Este Lauder, a pored nje je biznismen i kolekcionar Ronald Lauder ,koji je takođe uzeo učešće u podizanju spomenika jevrejske identičnosti.

Pozitivan signal unutrašnje i spoljne politike Rusije 

Nema niakve sumnje da je otvaralje jednog ovakvog muzeja respketabilnih   razmera  dogđaja značajan kako za unutrašnju,  tako i spoljnu politike savremene Rusije. Svet je dobio signal o tome da se u Rusji našlo psihološke i finanasijske snage za ovekovečenje jedne od najproblematičnijihj stranica evropske istprije.

Na površini od 8,5 hiljada kvadratnih meta 

Jevrejski muzej-prvi po razmeri toliko veliki muzejski projekat u Moksvi, posvećen je istoroji jevrejskog naroda, njegovom životu i kulturi,  i prostire se na povšini od 8,5 hiljada kvadratnih metara. U njemu se demonstrira značjana količina videometerijala,a ekspozocije se otvarju filmom na 4D formatu  o istoriji Jevreja od nastanka zemlje do rušenja Drugog Jerusalimskog hrama. U biosopskoj sali je malo mesta, sedišta su razmeštena u krug, a u sredini je sto. Gasi se svetlo i na dva velika ekrana se pojavljuju zvezde i tako počinje 12 minutni film o istoriji Jevreja od stavranja sveta do njihovog proterivanja iz Egipta. Projekciju prate visoka tehniloška dostignuća.Kad se pominju insekti, čini se da se oni vrzmaju oko nogu gledalaca, a kad se pojavi more koje se isprečilo pred jevrrjskim narodom, na gledaoca počinje da kaplje voda.

Ekspsozcija u 12 razdela 

Dalje je ekspozcija u 12  razdela. Prvi razdel obrađuje migraciju Jevreja u Rusiji, koja  se dešavala tokom dva veka od XVI-XVIII.  Sve je pokazano na elktronskim kratama uz svemoguću elektornsku tehniku.
 
Jevreji govorili na 20 jezika 

Pradsednik depatrmenta društvenih veza Federacije jevrejskih opština Rusije i predsednik uprave Centra tolerancije, Boruh Gorin, objašnjava: 

- U početku je većina jevrejskog   stanovništva živaela u malim mestima, u seoskim naseljima.Ovde možete mnogo toga saznati o Jverejima, kao na primer da je u to vreme postojalo 20 jevrejskih jezika, premda je u Rusiji jidiš bio najarsprostranjeniji i govrio se u običnoj jevrejskoj porodici.

14,5 hiljada sati video zapisa

Boruh Gorin dalje objašnjava:“Ako bismo postavili sebi zadataka da projektujemo sve video materijale kojim muzej raspolaže, to bi trajalo dva dana i dve noći neprekidno, jer raspolažemo sa 14,5 hiljada sati video materijala. Ali to nije sve ,jer svaki Jevrej može dopuniti našu kolkeciju  šaljući u muzej video informaciju o sebi i svojoj porodici.

Hronika događaja iz Drugog svetskog rata i stradanja Jevreja 

Posebna pažnja je , što je i razumljivo, je posvećena Drugom svetskom ratu –na ekranu se emituje hronika ratnih zbivanja  kao i sećanje preživelih učesnika stradanja. Ispred projekcionog platna  je posađeno pravo cveće, tu je i gola zemnja, sneg...

Stradalo 30 miliona Jevreja

Boruh Grina: - Za vreme Drugog svetskog rata stradalo je 30 miliona Jevreja. Na jednoj in
stalaciji možete da vidite njihova imena.Svako ime se ponavlja jednom u pola godine, toliko je mnogo bilo ubijenih.Ovde možete naći i inofrmaciju o vašim bližnjim koji su stradali za vreme rata ili holokausta. 

Istorija Rusije kroz istoriju jednog od njenih naroda

Jedan od osnovnih zadataka muzeja  je da pokaže istoriju Rusije kroz istoriju jednog od njenih naroda.U Jevrejskom  muzeju  su  posebne  sale posvećene revoluciji 1917., Velikom otadžbinskom ratu  u kojoj se prikazuje 12 minutni film, a izloženi su  i aerhivki dokumenti u znak sećanja na žrtve holokausta .

Sve sale Muzeja  uređene su po zamisli dizajnera Ralfa Apelbauma i opremljene  su interaktivnim panelima. U muzeju je smeštena stalna ekspozicija, bibliteka,muzejski depo, naučni cnatar, kao i sale za konferencije. Peti deo muzeja je zauzela privremena ekpozcija  u kojoj su izloženi predmeti iz depoa mzeja, a predviđen je i za održavanje slikarskih izložbi

Inicjator za podizanje Jevrejskog muzeja u Moskvi je bila Federacija jevrejskih opština Rusije , koja je to zdanje dobila 2001.g.

Behmetovska garaža je inače  spomenik arhitekture sovjetske avagarde  ,izgrađena 1926.i 1927. po projektu Konstatina Melnjikova i Vladmira Šuhova. 
Poznatom muzejskom dizajneru Ralfu Apelbaumu  je bila potrebna cela godina da osmisli muzejsku koncepciju  Centra.

Instalacije o životu jevrejskih porodica posle Drugog svetskog  rata 
Kako su živele jevrejske porodice posle Drugog svetsko rata predstavcljeno  je  instalacijum  u vidu sobe  u vreme sovjetske epohe.  Unutra sobe je instalirano nekoliko poluprozračnih ekrana  na kojima se naizmenično pojavljuju i iščezavaju stanari tog stana – muž, žena i njihova mala kćer. Gledaoci mogu dugo pratziti o čemu govore članove ove porodice,junaci instalacije, kakve pesme pevaju, čime su zauzeti.
Poslednji razdeo je posvećen  savremenosti. Na velikim ekranima vrti se mini-intervju  sa ruskim Jevrejima koji žive  u RF ili su se pak odselili u Izrael. 

Traume i odgovrnosti mučitelja i ravnodušnih 

Istorija Jevreja  se može ispričati i prikazati na različite načine. Imajući u vidu da  sama tema jevrejstva  još uvek nije sasvim osmišljena kako bi trebalo  u znaku traume i odgovornosti mučitelja  i ravnodušnih,  rešenja  dizjanera u Muzeju tolerancije  izgledaju umesna.Moskovki muzej ne samo što govori o Jevrejima i uči toleranciji, nego i navodi na trpeljivost u onim  bezbrojnim slučajevima u kojima se ne bi trebalo ponašati tako skromno , nego bi  zahetvalo da se  posetiocima postavljaju  neugodna pitanja. Slučaju Bejlisa , na primer, koji je doveo do izazivanja  zverskog  antisemitizma  i masjnstrim  društvenog života u carskoj Rusiji posvećena je jedna slika (od kilometra likovnog materijala) i nekoliko redova teskta. O tome da se antisemitizam ispoljavao na svim nivoima čak i poznog SSSR-a, ovde  se ne govori.
Struktura u vidu koncetričnih krugova

Ralf Apelbaum, zavlačeći ruku u desetak najrazličitijih ekspozcija ,smislio je strukturu muzeja u vidu koncetričnih krugova. U centru postavke je nešto što upućuje na etnografski muzej. Ovde  je sabrana  interaktivna rekonstrukcija  ključnih tačaka jevrejskog naselja od škole do sinagoge. Tu i tamo su raspoređene bele figire  koje  predstavljaju žitelje grada. Bilo zato što podseća na skulpture američkog  umetnika Džordža Sigala,to mestašce  pravom  Jevreju  izgleda kao  nešto nalik na antički epohu.
 
Nedostaje autorska intonacija i generalna linija postavke

Muzej je u celini sličan lepo uređenom, svestranom, bogatom arhivu. U njemu je sve lepo uređeno, posetilac nema šta da zameri, ali ipak ovde nedostaje  autorska intonacija i generalna linija postavke. U datom momentu  to izgleda i opravdano,jer mnogo je sve  utonuo u prošlost, pa je jednostavno  važnije  samo navoditi istorijske činjenice nego ih interpretirati.
 
Slabo mesto muzeja- njegova izložbena arhitektura 

U nekim ruskim  medijima (Kommersant)   se primećuje da je slabo mesto muzeja upravo njegova izložbena arhitektura, i  pri tom  podseća da je ranije izgledalo kako je Garaža veća, a u vreme kad je ovaj prostor koristio Centar savremen kulture pod upravom Darje Žukove,već u hodu su se mogle  razlikovati uspešne izložbe od loših.
Sakrivena arhitektura Bahmetovske  garaže 

Apelbaumu i njegovim saradnicima se najviše zamera što su u potpunosti sakrili arhitekturu  radeći sve kako  se  prostora i plastike Bahmetovske garaže niko više ne bi sećao. Apelbaum je svuda postavio svoju omiljenu dijagonalu, često i prtiv zdravg smisla.
 
“Na taj način smo dobili savremeni muzej, ali smo izgubili  spomenik arhitekture“, zaključuju pomalo razočarani ruski mediji.
Branko Rakočević