У Москви отворен Јеврејски музеј

У понедељак, 12. новембра за посетиоце је отворен Јеврејски музеј, Центар толеранције  који  је изграђен у Бахматској гаражи у некадашњем познатом аутобуском парку, који је  донедвно  заузимао Центар  савремене културе. То је други музеј посвећен животу, историји и култури Јевреја   отворен у руској престониц: први, Музеј историје Јевреја изграђен на Петровско- Разумовској алеји, зграда број 10, трећи блок, чији је оснивач Сергеј Устонов, са  колекцијом од преко хиљаду експонената која се стално обнавља,  отворен  је  почетком маја прошле године .

По замисли тима америчких архитеката 

Музеј у бившој Бахамтској„Гаражи“ изграђен је по замисли који је оставрио  је тим америчких архитеката специјализован за  пројектовање и извођење  радова на изградњи и опремању музеја  под рукводством главног дизајнера Ралфа Апелбаума, Ralph Appelbaum Associates. Реч је    је сасвим новом музеју, урађеном по последњим светским техничким и технолошким  достигнућима, па је тако Центар толеације  постао највиши технолошки  комплекс  на постсовјетксом простору.
 
Уз учешће председника Изарела Шимона Переса   и руског министра иностраних послова Срегеја Лаврова Музеј је званично отворен још  8.  новембра.

Приложници-Путин поклонио једномесечну плату

Иза гардеробе на свеже отвореном музеју на зиду су у неколико редова су распоређене таблице са именима приложника. Одмах је видљиво да су  предстасвници сверуског естаблишмента на почасном месту, у горњем реду и у центру, а украшава их име председника Руске Федерације (РФ) Владимира Путина  који је за трошкове будућег музеја приложио једномесечну зараду.Међу спонзорима се издваја једно иностарно име: наследника козметичка империје Есте Лаудер, а поред ње је бизнисмен и колекционар Роналд Лаудер ,који је такође узео учешће у подизању споменика јеврејске идентичности.

Позитиван сигнал унутрашње и спољне политике Русије 

Нема ниакве сумње да је отвараље једног оваквог музеја респкетабилних   размера  догђаја значајан како за унутрашњу,  тако и спољну политике савремене Русије. Свет је добио сигнал о томе да се у Русји нашло психолошке и финанасијске снаге за овековечење једне од најпроблематичнијихј страница европске истприје.

На површини од 8,5 хиљада квадратних мета 

Јеврејски музеј-први по размери толико велики музејски пројекат у Моксви, посвећен је истороји јеврејског народа, његовом животу и култури,  и простире се на повшини од 8,5 хиљада квадратних метара. У њему се демонстрира значјана количина видеометеријала,а експозоције се отварју филмом на 4D формату  о историји Јевреја од настанка земље до рушења Другог Јерусалимског храма. У биосопској сали је мало места, седишта су размештена у круг, а у средини је сто. Гаси се светло и на два велика екрана се појављују звезде и тако почиње 12 минутни филм о историји Јевреја од ставрања света до њиховог протеривања из Египта. Пројекцију прате висока технилошка достигнућа.Кад се помињу инсекти, чини се да се они врзмају око ногу гледалаца, а кад се појави море које се испречило пред јевррјским народом, на гледаоца почиње да капље вода.

Експсозција у 12 раздела 

Даље је експозција у 12  раздела. Први раздел обрађује миграцију Јевреја у Русији, која  се дешавала током два века од XVI-XVIII.  Све је показано на елктронским кратама уз свемогућу електорнску технику.
 
Јевреји говорили на 20 језика 

Прадседник депатрмента друштвених веза Федерације јеврејских општина Русије и председник управе Центра толеранције, Борух Горин, објашњава: 

- У почетку је већина јеврејског   становништва живаела у малим местима, у сеоским насељима.Овде можете много тога сазнати о Јверејима, као на пример да је у то време постојало 20 јеврејских језика, премда је у Русији јидиш био најарспрострањенији и говрио се у обичној јеврејској породици.

14,5 хиљада сати видео записа

Борух Горин даље објашњава:“Ако бисмо поставили себи задатака да пројектујемо све видео материјале којим музеј располаже, то би трајало два дана и две ноћи непрекидно, јер располажемо са 14,5 хиљада сати видео материјала. Али то није све ,јер сваки Јевреј може допунити нашу колкецију  шаљући у музеј видео информацију о себи и својој породици.

Хроника догађаја из Другог светског рата и страдања Јевреја 

Посебна пажња је , што је и разумљиво, је посвећена Другом светском рату –на екрану се емитује хроника ратних збивања  као и сећање преживелих учесника страдања. Испред пројекционог платна  је посађено право цвеће, ту је и гола земња, снег...

Страдало 30 милиона Јевреја

Борух Грина: - За време Другог светског рата страдало је 30 милиона Јевреја. На једној ин
сталацији можете да видите њихова имена.Свако име се понавља једном у пола године, толико је много било убијених.Овде можете наћи и инофрмацију о вашим ближњим који су страдали за време рата или холокауста. 

Историја Русије кроз историју једног од њених народа

Један од основних задатака музеја  је да покаже историју Русије кроз историју једног од њених народа.У Јеврејском  музеју  су  посебне  сале посвећене револуцији 1917., Великом отаџбинском рату  у којој се приказује 12 минутни филм, а изложени су  и аерхивки документи у знак сећања на жртве холокауста .

Све сале Музеја  уређене су по замисли дизајнера Ралфа Апелбаума и опремљене  су интерактивним панелима. У музеју је смештена стална експозиција, библитека,музејски депо, научни цнатар, као и сале за конференције. Пети део музеја је заузела привремена екпозција  у којој су изложени предмети из депоа мзеја, а предвиђен је и за одржавање сликарских изложби

Иницјатор за подизање Јеврејског музеја у Москви је била Федерација јеврејских општина Русије , која је то здање добила 2001.г.

Бехметовска гаража је иначе  споменик архитектуре совјетске авагарде  ,изграђена 1926.и 1927. по пројекту Констатина Мелњикова и Владмира Шухова. 
Познатом музејском дизајнеру Ралфу Апелбауму  је била потребна цела година да осмисли музејску концепцију  Центра.

Инсталације о животу јеврејских породица после Другог светског  рата 
Како су живеле јеврејске породице после Другог светско рата представцљено  је  инсталацијум  у виду собе  у време совјетске епохе.  Унутра собе је инсталирано неколико полупрозрачних екрана  на којима се наизменично појављују и ишчезавају станари тог стана – муж, жена и њихова мала кћер. Гледаоци могу дуго пратзити о чему говоре чланове ове породице,јунаци инсталације, какве песме певају, чиме су заузети.
Последњи раздео је посвећен  савремености. На великим екранима врти се мини-интервју  са руским Јеврејима који живе  у РФ или су се пак одселили у Израел. 

Трауме и одговрности мучитеља и равнодушних 

Историја Јевреја  се може испричати и приказати на различите начине. Имајући у виду да  сама тема јеврејства  још увек није сасвим осмишљена како би требало  у знаку трауме и одговорности мучитеља  и равнодушних,  решења  дизјанера у Музеју толеранције  изгледају умесна.Московки музеј не само што говори о Јеврејима и учи толеранцији, него и наводи на трпељивост у оним  безбројним случајевима у којима се не би требало понашати тако скромно , него би  захетвало да се  посетиоцима постављају  неугодна питања. Случају Бејлиса , на пример, који је довео до изазивања  зверског  антисемитизма  и масјнстрим  друштвеног живота у царској Русији посвећена је једна слика (од километра ликовног материјала) и неколико редова тескта. О томе да се антисемитизам испољавао на свим нивоима чак и позног СССР-а, овде  се не говори.
Структура у виду концетричних кругова

Ралф Апелбаум, завлачећи руку у десетак најразличитијих експозција ,смислио је структуру музеја у виду концетричних кругова. У центру поставке је нешто што упућује на етнографски музеј. Овде  је сабрана  интерактивна реконструкција  кључних тачака јеврејског насеља од школе до синагоге. Ту и тамо су распоређене беле фигире  које  представљају житеље града. Било зато што подсећа на скулптуре америчког  уметника Џорџа Сигала,то месташце  правом  Јевреју  изгледа као  нешто налик на антички епоху.
 
Недостаје ауторска интонација и генерална линија поставке

Музеј је у целини сличан лепо уређеном, свестраном, богатом архиву. У њему је све лепо уређено, посетилац нема шта да замери, али ипак овде недостаје  ауторска интонација и генерална линија поставке. У датом моменту  то изгледа и оправдано,јер много је све  утонуо у прошлост, па је једноставно  важније  само наводити историјске чињенице него их интерпретирати.
 
Слабо место музеја- његова изложбена архитектура 

У неким руским  медијима (Коммерсант)   се примећује да је слабо место музеја управо његова изложбена архитектура, и  при том  подсећа да је раније изгледало како је Гаража већа, а у време кад је овај простор користио Центар савремен културе под управом Дарје Жукове,већ у ходу су се могле  разликовати успешне изложбе од лоших.
Сакривена архитектура Бахметовске  гараже 

Апелбауму и његовим сарадницима се највише замера што су у потпуности сакрили архитектуру  радећи све како  се  простора и пластике Бахметовске гараже нико више не би сећао. Апелбаум је свуда поставио своју омиљену дијагоналу, често и пртив здравг смисла.
 
“На тај начин смо добили савремени музеј, али смо изгубили  споменик архитектуре“, закључују помало разочарани руски медији.
Бранко Ракочевић