Početna stranica > Novosti
Profesor održao obećanje dato maloj Alisi
Dodžson-Kerol je zaista održao obećanje dato neko vreme pre toga svojoj malenoj prijateljici Alisi Lidel i učinio večno besmrtnim svoje ime stvorivši jedno od najpozatoijiojh svetskih književnioh dela: bajku „Alisa u Zemlji čuda„.
A sve je počelo na jednoj šetnji u Oksfordu koja će ući u istoriju svetske književnosti
Po rečima Kat Najtingejl iz Muzeja bajki , koji je obnovljen u uvom univerzitrskom gradići postavši ne samo najpoznatije izletiše na Temzi u vreme vikenda nego i mesto gde se odigravaju mnoge sene iz bajke o Alisi, - jedna od najpozantijih priča nastalih u Engleskoj, u Oksfodu, dok je Luis Kerol,prerastao u jednog od najčubenijij oksofrdkih naratora priča, pa se otud sve što je s njim povezano proslavlja u celom Oksfordu.
Intelektualno okupljanje
Oni koji su tamo borabvili svedoče da je dovoljno samo se jednom naći u Oksfordu da bi, ako ne baš sasvim mogli proniknuti,onda u svakom slučaju dovoljno dobro shvatiti da je ovo mesto čak pri svem obilju najraznoivrsnije turističke ponude ipak dovoljno unikalno pre svega u svojoj intelektualnoj zatvorenosti.U kojoj igra uma i mašte neretko zamenjuje sve ostalo pa zato nije začuđujuće da se bajke za odrasle rađaju baš u ovom gradu.
Neisksunom čitaocu, kakv je obično dete,ni u kom slučaju nije ni na kraj pameti da bi “Alisa u zemlji čuda“ mogla biti svojevrsna knjiga za izlaske i okupljanja, kako su je sačinili svoji za svoje ,da ona obiluje drugarskim crtežima, dosetkama, namigivanjem i podsmevanjem i da je sve to na udaljenosti od vremena i prostora čak i za odrsalog čoveka vrlo teško za dešifrovanje.
Prototip Alise, prava Alisa Lidelm primorala je autora sižeja da on svoje priče na hartiji znatno skrati, a kroz dve godine joj je poklonio rukopis “Doživljaji Alise pod zemljom” ukrašen sopstvenim crtežima .
Priča napisana za “bliske svojte “
Po rečima Katje Rogačevske, starije kustoskinje istočno-evropskog odeljenja Britanske biblioteke, taj rukopis je već sad u elektosnkom vidu dostupan svakom zanitersovanom čitaocu.
Priča napisane za “bliže svojte“ posle prvog izdanja 1865. pod naslovom “Alisa u zemlji čuda“ počela je da stiče popularnost i već kroz nekoliko godina bila je prevedena na mnoge svetske jezike.
Matematička satira
Šta je ustvari pisao Kerol, to je u suštini do dana danšnjeg ostala velika neodgonetnuta zagonetka.
Ne tako davno, 2009. g. u časopisu New Scientist objavljena je srudija oksfordskog matematičara Melani Bejli pod naslovom: ”Alice’s adventure ‘s in algebra: Wonderland solved”, u kojoj ova naučnica izlaže teoriju o tome da je Dodžson, kao zastupnik tradicipnalizma u matematici s primedbama primao nova otrkrića do kojih se došlo u toj nauci, kao što je razvoj ne Eeuklidove geometrije, apstraktna algebra koja nije povezana sa aritmetikom ili geometrijom, kao i teoriju apstarktnih brojeva čija je popularnost bila u porastu.
Tako je Bejli smatrala da je “Alisa u zemlji čuda” ustavri samo satira na matematičku nauku toga vremena.
“Alisu” je napisao ne književnik, nego matematičar
“Ja nikavu satiru tamo nisam našao, ali je odmah vidljivo da je to npisiao ne književnik nego matematičar”-smatra matematičar Miša Nosik,vice-predsednik kanadske kompanje AFORE i nastavlja: ”Svideo mi se moment kad je Alisa množila 4 puta 5 i na razne brojeve i uvek dobijala rezultat manji od 20. Pokazalo se (tako sam ja shvatio iz komentara) da se to desio zato što je Kerol menjao osnovu izračunavanja-nije koristio sistem desetica, nego dvanaestica, trinaestica i tako dalje.Uostalom, desetogidišnja dvojčica nije u stanju da množi u nedecimalnom sitemu izračunavanja dva broja,jer je za tao potreban umni napor, a njoj nije to uspevalo i tako je sve izgledalo kao šala.”
Kada se smeju
Ali i pristupačniji humor ostao je u zagradama ne samo za mnoge čitaoce, nego i za prevodioce Kerola pokušavajući na primer da zbog toga što nisu mogli shvatiti nivelaciju mnogih njegovih kalambura,pa su neke reči i izraze uspeli da razumeju tek nakon što bi pročitali komentare.
Preporučuje se na primer, da bi se u potupnosti shvatila apsurdnost u sceni ispijanja čaja i likova Šljapnika Martovskog Zeca,ne bi loše znati dve engleske izreke: ”As mad as a hatter I as mad as March hare”, to jeste: nerazumnik kao Mad Hattler i bezumnik kao martovski zec i tada cela scena dobija potpuno novu perspektivu.
Mnogo inovacija u istorij “Alise “
U istoriji “Alise”, u tome kako je ona nastajala, ima neosporno mnogo novatorskog.U njoj pre svega dolazi do primene metode kad se od reči pokušavaju stvoriti likovi,koju će kasnije američki filozof Čarls Pirs nazvati” slikarskim hijeroglifima”. Danas ta tehnika ima široku primenu u reklamama i titlovima na filmu i televiziji.
Već pominjana Katja Rogačevska ovako razmišlja: ”Kada sam čitala “Alisu “ u vreme Sovjetksog Saveza, apsurdizam te knjige bio je veoma aktuelan, kao da se nadovezivao i nalsanjao na tadašnju stvarnost i stanje duha. Nama je tada to bilo tako očevidno. Nisam sigurna da li se ta očevidnost može prepozanti i danas”.
Danas bi šetnja odraslohg čoveka sa malom devojčicom bila neizvodljiva
Lena Vasiljeva iz Bodlianske biblioteke je otkrila da se u akademskim krugovima u gradu uveliko raspravlja o tome čime bi se upravo moglo objasniti Kerolovo priajteljstvo s devojčicama uzimajući u obzir da se profesor bavio fotografijom i fotografsiao obnaženu i poluobnaženu decu.
Sad se uveliko diskutuje da li bi se Korel mogao tretirati kao pedofil ili ne, i kako sve to predočiti savremenom čitaocu.
“S tačke gledišta 21. veka to i jeste pedofilija, dok je sa stanovišta viktorijanske epohe to bilo sasvim normalmo. Crteži obnažene dece su se nalazili na božićnim čestitkama jer je tada na takav način uzdizan kult deteta: dečje telo se smatralo simbolom anđeoske čistote i uzvišene lepote“, objašnjava Lena Vasiljeva.
Da li je Kerol bio narkoman?
Da li je Kerol bio narkoma-eto još jedng pitanja koje postavlja novo vreme.Zar on nije imao volšebne pečurke koje su pomagale da se smanji ili poveća, a tu je i puž koji puši, pa flaša sa nepozantim sadržajem, iuz koje pije Alisa.
“Alisa …”- univerzalni narativ neprolazne vrednosti
I pored svega toga, “Alisa u zemlji čuda” je odavno dokzala svoju neprolaznu vrednost i univerzalnost: i deca i odrasli nastavljaju da je čitaju-neko samo sa zadovoljstavom, a neko i sa komtarima, a neko možda i sa nečim trećim,, ali u svakom slučaju svi u njoj pronalaze i otkrivaju novi smisao. Tako već vek i po.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
“Alisa u zemlji čuda” rođena pre 150 godina
Dana 13. novembra 1862.,pre tačno 150 godina, profesor sa Oksford Čarls Lutvidž Dodžson (Charles Lutwidge Dodgson, 1832-1898) poznatiji pod svojimknjiževnim pseudonimom Luis Kerol (Lewis Carrol) pribeležio je u svoj dnevnik: “Počnjem da pišem bajku o Alisi, nadam se da ću je završiti do Božića.“
Profesor održao obećanje dato maloj Alisi
Dodžson-Kerol je zaista održao obećanje dato neko vreme pre toga svojoj malenoj prijateljici Alisi Lidel i učinio večno besmrtnim svoje ime stvorivši jedno od najpozatoijiojh svetskih književnioh dela: bajku „Alisa u Zemlji čuda„.
Šetnja u Okfordu koja je ušla u istoriju svetske književnosti
A sve je počelo na jednoj šetnji u Oksfordu koja će ući u istoriju svetske književnosti
Bilo je 4. jula 1862. kad je Samuel Dodžson, profesor matematike na Christ Church college, zajedno sa svojim prijateljem, prepodobonnim Robinsonom Dakvortom plovio čamcem po Temzi uzevši sebi u društvo tri kćerke rektora koledža Henri Džordža Lidela: 13-godišnju Lorinu, 8-godišnju Editu i 10-godišnju Alisu, koja ,budući da je devojčica veoma bistra i radoznala, zamoli profesora-zeku da joj ispriča bilo kakvu priču kako bi ubila dosadu.
Po rečima Kat Najtingejl iz Muzeja bajki , koji je obnovljen u uvom univerzitrskom gradići postavši ne samo najpoznatije izletiše na Temzi u vreme vikenda nego i mesto gde se odigravaju mnoge sene iz bajke o Alisi, - jedna od najpozantijih priča nastalih u Engleskoj, u Oksfodu, dok je Luis Kerol,prerastao u jednog od najčubenijij oksofrdkih naratora priča, pa se otud sve što je s njim povezano proslavlja u celom Oksfordu.
Intelektualno okupljanje
Oni koji su tamo borabvili svedoče da je dovoljno samo se jednom naći u Oksfordu da bi, ako ne baš sasvim mogli proniknuti,onda u svakom slučaju dovoljno dobro shvatiti da je ovo mesto čak pri svem obilju najraznoivrsnije turističke ponude ipak dovoljno unikalno pre svega u svojoj intelektualnoj zatvorenosti.U kojoj igra uma i mašte neretko zamenjuje sve ostalo pa zato nije začuđujuće da se bajke za odrasle rađaju baš u ovom gradu.
Neisksunom čitaocu, kakv je obično dete,ni u kom slučaju nije ni na kraj pameti da bi “Alisa u zemlji čuda“ mogla biti svojevrsna knjiga za izlaske i okupljanja, kako su je sačinili svoji za svoje ,da ona obiluje drugarskim crtežima, dosetkama, namigivanjem i podsmevanjem i da je sve to na udaljenosti od vremena i prostora čak i za odrsalog čoveka vrlo teško za dešifrovanje.
Prototip Alise, prava Alisa Lidelm primorala je autora sižeja da on svoje priče na hartiji znatno skrati, a kroz dve godine joj je poklonio rukopis “Doživljaji Alise pod zemljom” ukrašen sopstvenim crtežima .
Priča napisana za “bliske svojte “
Po rečima Katje Rogačevske, starije kustoskinje istočno-evropskog odeljenja Britanske biblioteke, taj rukopis je već sad u elektosnkom vidu dostupan svakom zanitersovanom čitaocu.
Priča napisane za “bliže svojte“ posle prvog izdanja 1865. pod naslovom “Alisa u zemlji čuda“ počela je da stiče popularnost i već kroz nekoliko godina bila je prevedena na mnoge svetske jezike.
Matematička satira
Šta je ustvari pisao Kerol, to je u suštini do dana danšnjeg ostala velika neodgonetnuta zagonetka.
Ne tako davno, 2009. g. u časopisu New Scientist objavljena je srudija oksfordskog matematičara Melani Bejli pod naslovom: ”Alice’s adventure ‘s in algebra: Wonderland solved”, u kojoj ova naučnica izlaže teoriju o tome da je Dodžson, kao zastupnik tradicipnalizma u matematici s primedbama primao nova otrkrića do kojih se došlo u toj nauci, kao što je razvoj ne Eeuklidove geometrije, apstraktna algebra koja nije povezana sa aritmetikom ili geometrijom, kao i teoriju apstarktnih brojeva čija je popularnost bila u porastu.
Tako je Bejli smatrala da je “Alisa u zemlji čuda” ustavri samo satira na matematičku nauku toga vremena.
“Alisu” je napisao ne književnik, nego matematičar
“Ja nikavu satiru tamo nisam našao, ali je odmah vidljivo da je to npisiao ne književnik nego matematičar”-smatra matematičar Miša Nosik,vice-predsednik kanadske kompanje AFORE i nastavlja: ”Svideo mi se moment kad je Alisa množila 4 puta 5 i na razne brojeve i uvek dobijala rezultat manji od 20. Pokazalo se (tako sam ja shvatio iz komentara) da se to desio zato što je Kerol menjao osnovu izračunavanja-nije koristio sistem desetica, nego dvanaestica, trinaestica i tako dalje.Uostalom, desetogidišnja dvojčica nije u stanju da množi u nedecimalnom sitemu izračunavanja dva broja,jer je za tao potreban umni napor, a njoj nije to uspevalo i tako je sve izgledalo kao šala.”
Kada se smeju
Ali i pristupačniji humor ostao je u zagradama ne samo za mnoge čitaoce, nego i za prevodioce Kerola pokušavajući na primer da zbog toga što nisu mogli shvatiti nivelaciju mnogih njegovih kalambura,pa su neke reči i izraze uspeli da razumeju tek nakon što bi pročitali komentare.
Preporučuje se na primer, da bi se u potupnosti shvatila apsurdnost u sceni ispijanja čaja i likova Šljapnika Martovskog Zeca,ne bi loše znati dve engleske izreke: ”As mad as a hatter I as mad as March hare”, to jeste: nerazumnik kao Mad Hattler i bezumnik kao martovski zec i tada cela scena dobija potpuno novu perspektivu.
Lingvističke paradokse, igre i smislovne zabave Kerol preobraćao u umetnost
Sergerj Kurij kaže: ”On je preobraćao u umetnost lingvističke paradokse, igre,smislovne zabave. To je potpuno čista igra uma, i to toliko čista da Kerola možemo citirati gde god hoćemo bilo kojim povodm, to je kao osmeh bez mačka, a mačka može svako docrtatikako hoće: tu svi nalze ponešto za sebe: književnici, fizičari, filmadžije.”
Mnogo inovacija u istorij “Alise “
U istoriji “Alise”, u tome kako je ona nastajala, ima neosporno mnogo novatorskog.U njoj pre svega dolazi do primene metode kad se od reči pokušavaju stvoriti likovi,koju će kasnije američki filozof Čarls Pirs nazvati” slikarskim hijeroglifima”. Danas ta tehnika ima široku primenu u reklamama i titlovima na filmu i televiziji.
Absurdizmi novog veka
Već pominjana Katja Rogačevska ovako razmišlja: ”Kada sam čitala “Alisu “ u vreme Sovjetksog Saveza, apsurdizam te knjige bio je veoma aktuelan, kao da se nadovezivao i nalsanjao na tadašnju stvarnost i stanje duha. Nama je tada to bilo tako očevidno. Nisam sigurna da li se ta očevidnost može prepozanti i danas”.
Dok sa svoje strne Oksofrd koji ceni svoju istoriju i svoje nasleđe nastoji da kako god može sačuva unutrašnji intelektualni potecijal svojih junaka i stanovnika, dotle uveliko oseća da mu novi apsurdizam nastupa za petama.
Danas bi šetnja odraslohg čoveka sa malom devojčicom bila neizvodljiva
Sada, 150 godina posle, slična šetnja odraslog profesora sa malenom devojčicom bila bi već nemoguća-ona bi se jedino mogla izvesti pod budnim okom roditelja, pedagoga i soijalnih radnika.
Lena Vasiljeva iz Bodlianske biblioteke je otkrila da se u akademskim krugovima u gradu uveliko raspravlja o tome čime bi se upravo moglo objasniti Kerolovo priajteljstvo s devojčicama uzimajući u obzir da se profesor bavio fotografijom i fotografsiao obnaženu i poluobnaženu decu.
Sad se uveliko diskutuje da li bi se Korel mogao tretirati kao pedofil ili ne, i kako sve to predočiti savremenom čitaocu.
“S tačke gledišta 21. veka to i jeste pedofilija, dok je sa stanovišta viktorijanske epohe to bilo sasvim normalmo. Crteži obnažene dece su se nalazili na božićnim čestitkama jer je tada na takav način uzdizan kult deteta: dečje telo se smatralo simbolom anđeoske čistote i uzvišene lepote“, objašnjava Lena Vasiljeva.
Kerolovi biografi a ističu da se on jednostavno ponašao u duhu svoga vremena, i da su sve fotografije i crtži-jer on je i crtao-nstale u prisustvu dečjih roditelja i ni o kakvim seksualnim prohtevima nije moglo biti ni pomisli.
Da li je Kerol bio narkoman?
Da li je Kerol bio narkoma-eto još jedng pitanja koje postavlja novo vreme.Zar on nije imao volšebne pečurke koje su pomagale da se smanji ili poveća, a tu je i puž koji puši, pa flaša sa nepozantim sadržajem, iuz koje pije Alisa.
“Alisa …”- univerzalni narativ neprolazne vrednosti
I pored svega toga, “Alisa u zemlji čuda” je odavno dokzala svoju neprolaznu vrednost i univerzalnost: i deca i odrasli nastavljaju da je čitaju-neko samo sa zadovoljstavom, a neko i sa komtarima, a neko možda i sa nečim trećim,, ali u svakom slučaju svi u njoj pronalaze i otkrivaju novi smisao. Tako već vek i po.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Poslanici bloka su, kako se navodi, izabrali Qwant, koji je ranije bio u vlasništvu Axel Springer-a, kako bi smanjili digitalnu zavisnost od SAD....
Samo 38 odsto ispitanika veruje da Moskva predstavlja vojnu pretnju, u poređenju sa 52 odsto prošlog septembra, navodi Bild....
Niko od odgovornih za napad na školu u Starobeljsku neće biti pomilovan, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova...
Izveštaj dolazi u trenutku sve većih američkih ratnih troškova, iscrpljenih zaliha raketa i nespremnosti saveznika da se uključe....
Džon Retklif je, kako se navodi, rekao da američki predsednik očekuje „temeljne promene“ od Havane....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
