Republikanci u traganju za novim Bušom

Republikanska strana SAD posle poraza na novembarskim izborima očigledno je rešila da neće moći bez Buša. I sada, kako pišu amričke novine, partijski bosovi ponovo su okrenuli glave u stranu političkog klana koji je već dao Americi dva predsednika. Uz to senatore, guvernere, biznismene-milionere i jednog direktora Cije.

Kao kandidata Velike stare stranke na izborima 2016. godine predviđaju bivšeg guvernera države Florida Džeba Buša. To je mlađi brat predsednika Buša mlađeg, i sin predsednika Buša starijeg. Ali to još nije sve.

U Teksastu republikanci su već pristupili političkom kultivisanju još jednog Buša. Trideset šestogodišnji Džordž Preskot Buš predao je dokumenta za registraciju u svojstvu kandidata na jednu od izbornih dužnosti u administraciji države. Do 2007. godine njegov otac Džeb bio je guverner Teksasa. Upravo tamo je započeo svoj naftni biznis Džordž Buš stariji, a Džordž Buš mlađi je bio guverner. Teksas je za porodicu Buš nešto poput političkog porodičnog zavičaja. I odskočna daska za Belu kuću.

Republikanci sata treba da nađu lidera, govori zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Valerij Garbuzov.

- Republikanci su se suočili sa vrlo ozbiljnim problemom. Problem odsustva pravog lidera koji bi povezao ne samo stranku, već i sve konzervativne tokove. Mit Romni nije zadovoljio takve zahteve. Biračko telo Republikanske stranke se smanjuje. A biračko telo Demokrata se uvećava na račun brojnosti latinoamerikanca i američkih crnaca.

Republikanci, posle novembarskog poraza, ozbiljno su radili na greškama i utvrdili da su stranci potrebne genetske promene.

Ruski eksperti smatraju da je u praksi problem mnogo ozbiljniji. Amerika odavno nije zemlja one demokratije koju joj po inerciji pripisuju. Govori generalni direktor Centra za političke tehnologije Sergej Mihejev.

- Demokratije u idealnom obliku u Americi u stvari nema. U Americi postoji konkurencija između velikih finansijsko- idnustrijskih klanova. Oni su podelili tern između dve tobože različite stranke. U stvari među njima skoro da nema razlika, osim simbola. I sve to se naziva demokratija. Nikakva treća lica, figure ili faktori se tamo ne puštaju. I tako se dešava nekoliko vekova. Da li se to može smatrati demokratijom? Po meni ne može.

Džordž Preskot Buš reklo bi se odgovara perspektivnoj genetičkoj modifikaciji predsedničkog kandidatskog korpusa republikanaca. On ima tačno polovinu meksičke krvi. Njegov otac Džeb bio je oženjen Meksikankom Kolumbe Galo. Sin odlično govori španski. Takva mešavina vrlo je važna za republikance. Za Baraka Obamu je na prošlim izborima glasalo 71% svih latinoameričkih birača. Demokratski sastav Amerike menja se sada vrlo brzo u stranu uvećanja bloka obojenog stanovnštva. Bez podrške rasnih manjina na izborima u SAD sada je praktično nemoguće pobediti.

Čini se da repubilikanci razmišljaju logično. Samo teško je zamisliti da Amerika može da izdrži još jednog, trećeg po redu Buša predsednika.