Šta je uzrok velikih protesta i nemira u Sloveniji?

Pre nekoliko dana na centralnom trgu glavnog grada se okupilo 10.000 ljudi da bi protestovali zbog sve lošije socijalno-ekonomske situacije u zemlji, protiv gradske i državne vlasti, Evropske unije, korupcije, demagogije i mera štednje. Pritom su se žestoko sukobili sa policijom, na koju su bacali baklje i pirotehnička sredstva, kamenje, flaše i kocke kaldrme, a policija je u punoj opremi za razbijanje demonstracija na njih bacala dimne bombe, suzavac i koristila vodeni top. Takođe, policija je helikopterom kružila iznad grada i na konjima je galopirala na demonstrante, a ulice su bile zatvorene za saobraćaj. Međutim, ako mislite da se sve ovo dešavalo u krizom pogođenoj Grčkoj ili u metežnom Egiptu , onda se varate. Ovo su scene iz Slovenije, koja je još sasvim nedavno bila smatrana „uspešnom pričom“ i primer za druge države Balkana, pa i šire.

Posmatrači svedoče da je u Ljubljani vladalo pravo vojno stanje, jer je u sukobima nezadovoljnih građana sa policijom povređeno trideset osoba, od kojih je šestoro teže ozleđenih, a premijer je upozorio da Slovenija može ići prema "grčkom scenariju" ako se nastave nasilni ulični protesti i dramatično naglasio da je potrebna samo jedna upaljena šibica.

Dakle, o čemu se zapravo radi i zašto se desila ovakva eksplozija nezadovoljstva i socijalnog bunta u Sloveniji koja je važila za mirnu i prosperitetnu novu članicu Evropske unije?

Osnovni problem se sastoji u tome što Slovenija ima najveću recesiju, odnosno smanjenje ekonomske aktivnosti među svim državama koje su članice evrozone. Slovenačka privreda se samo u poslednjih nekoliko godina od 2009. smanjila za preko 8 procenata, a u isto vreme je stopa nezaposlenosti porasla do blizu 15 procenata. Takođe, slovenački javni dug je za samo godinu dana, od 2010. do 2011. godine, porastao saoko 40 posto na blizu 50 posto bruto društvenog proizvoda, ili na približno 17 milijardi evra, a još samo pet godina ranije on je iznosio tek 8 milijardi evra. To znači da se državni dug Slovenije dvostruko povećao od trenutka njenog ulaska u evrozonu 2007. godine.

Osim toga, građani Slovenije zameraju svojim lokalnim i državnim vlastima veliku korumpiranost, neravnopravnost, smanjenje plata, penzija, budžeta za obrazovanje, kao i pogrešne mere u savladavanju krize - i to je glavni skup razloga zbog kojih se danas Slovenija suočava sa najvećim nemirima i sukobima od sticanja svoje nezavisnosti.

Protestanti su najbolje izrazili svoje nezadovoljstvo na transparentima koje su nosili tokom proteklih dana u Ljubljani i nizu drugih gradova. Na njima su istakli šta ih muči, i tamo je pisalo: «Demagogija, korupcija, nepotizam», a takođe i parole: «Razvlastite kapitaliste», «Ne EU», «Gde su naša prava?», i druge slične parole. Pritom su pevali tradicionalne slovenačke pesme i Internacionalu, a normalan prizor su bile i jugoslovenske zastave i zvezde petokrake.

Još uvek aktuelni predsednik Slovenije se u suštini složio sa demonstrantima jer je izjavio da je „Sloveniju dovela u recesiju pogrešna i štetna politika štednje po svaku cenu, koju je prethodna vlada, a zatim i sadašnja, nekritički preuzela od Evropske unije, pa teret krize sada prebacuje na one koje je kriza ionako najviše pogodila.“

Zato ni malo nije čudno što Slovenija u poslednje vreme pokušava da pronađe izlaz iz vrlo teške ekonomske situacije sve većim okretanjem na istočna tržišta gde može uspešno plasirati svoje proizvode, a to se moglo čuti i prilikom nedavne posete srbskog premijera Sloveniji. Tada su zvaničnici dve zemlje zaključili da je saradnja između Slovenije i Srbije veoma značajna zbog zajedničkog nastupa na trećim tržištima, pri čemu su prvenstveno imali u vidu nastup na tržištu Rusije, ističući da je to izuzetna šansa u budućim odnosima dve zemlje na planu ekonomije.

Ratko Paić,