Шта је узрок великих протеста и немира у Словенији?

Пре неколико дана на централном тргу главног града се окупило 10.000 људи да би протестовали због све лошије социјално-економске ситуације у земљи, против градске и државне власти, Европске уније, корупције, демагогије и мера штедње. Притом су се жестоко сукобили са полицијом, на коју су бацали бакље и пиротехничка средства, камење, флаше и коцке калдрме, а полиција је у пуној опреми за разбијање демонстрација на њих бацала димне бомбе, сузавац и користила водени топ. Такође, полиција је хеликоптером кружила изнад града и на коњима је галопирала на демонстранте, а улице су биле затворене за саобраћај. Међутим, ако мислите да се све ово дешавало у кризом погођеној Грчкој или у метежном Египту , онда се варате. Ово су сцене из Словеније, која је још сасвим недавно била сматрана „успешном причом“ и пример за друге државе Балкана, па и шире.

Посматрачи сведоче да је у Љубљани владало право војно стање, јер је у сукобима незадовољних грађана са полицијом повређено тридесет особа, од којих је шесторо теже озлеђених, а премијер је упозорио да Словенија може ићи према "грчком сценарију" ако се наставе насилни улични протести и драматично нагласио да је потребна само једна упаљена шибица.

Дакле, о чему се заправо ради и зашто се десила оваква експлозија незадовољства и социјалног бунта у Словенији која је важила за мирну и просперитетну нову чланицу Европске уније?

Основни проблем се састоји у томе што Словенија има највећу рецесију, односно смањење економске активности међу свим државама које су чланице еврозоне. Словеначка привреда се само у последњих неколико година од 2009. смањила за преко 8 процената, а у исто време је стопа незапослености порасла до близу 15 процената. Такође, словеначки јавни дуг је за само годину дана, од 2010. до 2011. године, порастао саоко 40 посто на близу 50 посто бруто друштвеног производа, или на приближно 17 милијарди евра, а још само пет година раније он је износио тек 8 милијарди евра. То значи да се државни дуг Словеније двоструко повећао од тренутка њеног уласка у еврозону 2007. године.

Осим тога, грађани Словеније замерају својим локалним и државним властима велику корумпираност, неравноправност, смањење плата, пензија, буџета за образовање, као и погрешне мере у савладавању кризе - и то је главни скуп разлога због којих се данас Словенија суочава са највећим немирима и сукобима од стицања своје независности.

Протестанти су најбоље изразили своје незадовољство на транспарентима које су носили током протеклих дана у Љубљани и низу других градова. На њима су истакли шта их мучи, и тамо је писало: «Демагогија, корупција, непотизам», а такође и пароле: «Развластите капиталисте», «Не ЕУ», «Где су наша права?», и друге сличне пароле. Притом су певали традиционалне словеначке песме и Интернационалу, а нормалан призор су биле и југословенске заставе и звезде петокраке.

Још увек актуелни председник Словеније се у суштини сложио са демонстрантима јер је изјавио да је „Словенију довела у рецесију пoгрешна и штетна политика штедње по сваку цену, коју је претходна влада, а затим и садашња, некритички преузела од Европске уније, па терет кризе сада пребацује на оне које је криза ионако највише погодила.“

Зато ни мало није чудно што Словенија у последње време покушава да пронађе излаз из врло тешке економске ситуације све већим окретањем на источна тржишта где може успешно пласирати своје производе, а то се могло чути и приликом недавне посете србског премијера Словенији. Тада су званичници две земље закључили да је сарадња између Словеније и Србије веома значајна због заједничког наступа на трећим тржиштима, при чему су првенствено имали у виду наступ на тржишту Русије, истичући да је то изузетна шанса у будућим односима две земље на плану економије.

Ратко Паић,