Rusija i Avganistan:biznis-projekti i humanitarni inicijative

Rusija namerava da aktivno sarađuje sa Avganistanom u raznim sferama, od realizacije zajedničkih biznis-projekata do humanitarnih inicijativa. U ovoj saradnji važnu ulogu će igrati nevladine organizacije, gde rade iseljenici iz Islamske Republike. O tome je bilo reči u Moskvi na proširenom zasedanju Udruženja prijateljstva i saradnje sa Avganistanom.

U istoriji odnosa Moskve i Kabula bilo je raznih stranica. 80-ih godina prošlog veka Avganistan su nazivali prijateljskom zemljom, Avganistanci su smatrali Rusiju, tačnije Sovjetski Savez, starijim bratom. Ali posle dolaska mudžahedina na vlast o doborsusedstvu nije moglo da se govori. Današnji Avganistan je i dalje složeni region sa neprekidnim građanskim ratom. ali opasnost po mir nose ne toliko borbeni suobi, koliko nakrobiznis. U zemlji se proizvodi preko 90% opijuma koji stiže na međunarodno tržište.

Savremenoj Rusiji nije sve jedno kakva će biti sudbina Avganistana. Ova zemlja je ključ ka Aziji. Samo kako vratiti region u mirnodopske tokove? Ovo pitanje stoji na dnevnom redu ne samo Kabula, već i Moskve. Društvene organizacije imaju svoje recepte uspostavljanja mirnodopskog života. Juri Krupnov, predsednik prezidijuma Udruženja prijateljstva i saradnje sa Avganistanom smatra da Moskva treba aktivnije da radi u tom regionu:

- Ako Rusija ne bude aktivno podržavala konstruktivnu politiku u Avganistanu, nikada neće biti mira i stabilnosti u ovoj zemlji. A ako ne bude stabilnosti, ostaće proizvodnja narkotika. Mi više ne smemo da zatvaramo oči pred onim što se tamo dešava, ne treba se plašiti saradnje sa Avganistanom, sa njegovim elitama, kako bi se kardinalno menjala tamo siuacija. NATO, povlačeći odatle svoje snage, treba da ostavi Avganistan u stabilnom stanju. zato mi predlažemo sledeći projekat: ruske ideje, tehnologije i kadrovi za razvoj Avganistana i novac NATO-a i zapadnih zemalja. Tada ćemo moći ozbiljno da industrijalizujemo Avganistan i kardinalno da promenimo situaciju.

Ruske društvene organizacije spremne su da pomažu u preporodu Avganistana. Posebno one koje imaju neposredan odnos prema ovoj zemlji. Radi se o tome što početkom građanskog rata stotine hiljada civila je bežalo iz nje u razne zemlje. Samo u Rusiji avganistanska zajednica ima oko 100 hiljada ljudi, od kojih većinu čine obrazovani ljudi, uticajni biznismeni. Oni su već danas spremni da započnu ovaj rad, govori Gulama Mohamad Džalala, predsednik centra avganistanskih dijaspora:

- Spremni smo da radimo zajedničke projekte ne samo u biznisu, već i humanitarnog karaktera. Recimo, da izgradimo u Avganistanu univerzitet, škole, bolnice, puteve. Jer najveći problem u Avganistanu je nezaposlenost. Mi smo spremni da otvaramo mala preduzeća kako bi ona zaposlila omladinu. To je vrlo veliki problem.

Poslednjih godina robna razmena između Rusije i Avganistana skočila je desetak puta – do 70 miliona dolara. I u tome je velika uloga avganistanske zajednice u Rusiji, smatra Gulama Mohamad Džalala. I dalje aktivno radi narodna diplomatija. A poslednje odluke Moskve o rekonstrukciji Doma sovjetske kulture u Kabulu mogu se smatrati početkom nove etape prijateljskih odnosa između dva naroda.

Svetlana Andrejeva,