Русија и Авганистан:бизнис-пројекти и хуманитарни иницијативе

Русија намерава да активно сарађује са Авганистаном у разним сферама, од реализације заједничких бизнис-пројеката до хуманитарних иницијатива. У овој сарадњи важну улогу ће играти невладине организације, где раде исељеници из Исламске Републике. О томе је било речи у Москви на проширеном заседању Удружења пријатељства и сарадње са Авганистаном.

У историји односа Москве и Кабула било је разних страница. 80-их година прошлог века Авганистан су називали пријатељском земљом, Авганистанци су сматрали Русију, тачније Совјетски Савез, старијим братом. Али после доласка муџахедина на власт о доборсуседству није могло да се говори. Данашњи Авганистан је и даље сложени регион са непрекидним грађанским ратом. али опасност по мир носе не толико борбени суоби, колико накробизнис. У земљи се производи преко 90% опијума који стиже на међународно тржиште.

Савременој Русији није све једно каква ће бити судбина Авганистана. Ова земља је кључ ка Азији. Само како вратити регион у мирнодопске токове? Ово питање стоји на дневном реду не само Кабула, већ и Москве. Друштвене организације имају своје рецепте успостављања мирнодопског живота. Јури Крупнов, председник президијума Удружења пријатељства и сарадње са Авганистаном сматра да Москва треба активније да ради у том региону:

- Ако Русија не буде активно подржавала конструктивну политику у Авганистану, никада неће бити мира и стабилности у овој земљи. А ако не буде стабилности, остаће производња наркотика. Ми више не смемо да затварамо очи пред оним што се тамо дешава, не треба се плашити сарадње са Авганистаном, са његовим елитама, како би се кардинално мењала тамо сиуација. НАТО, повлачећи одатле своје снаге, треба да остави Авганистан у стабилном стању. зато ми предлажемо следећи пројекат: руске идеје, технологије и кадрови за развој Авганистана и новац НАТО-а и западних земаља. Тада ћемо моћи озбиљно да индустријализујемо Авганистан и кардинално да променимо ситуацију.

Руске друштвене организације спремне су да помажу у препороду Авганистана. Посебно оне које имају непосредан однос према овој земљи. Ради се о томе што почетком грађанског рата стотине хиљада цивила је бежало из ње у разне земље. Само у Русији авганистанска заједница има око 100 хиљада људи, од којих већину чине образовани људи, утицајни бизнисмени. Они су већ данас спремни да започну овај рад, говори Гулама Мохамад Џалала, председник центра авганистанских дијаспора:

- Спремни смо да радимо заједничке пројекте не само у бизнису, већ и хуманитарног карактера. Рецимо, да изградимо у Авганистану универзитет, школе, болнице, путеве. Јер највећи проблем у Авганистану је незапосленост. Ми смо спремни да отварамо мала предузећа како би она запослила омладину. То је врло велики проблем.

Последњих година робна размена између Русије и Авганистана скочила је десетак пута – до 70 милиона долара. И у томе је велика улога авганистанске заједнице у Русији, сматра Гулама Мохамад Џалала. И даље активно ради народна дипломатија. А последње одлуке Москве о реконструкцији Дома совјетске културе у Кабулу могу се сматрати почетком нове етапе пријатељских односа између два народа.

Светлана Андрејева,