PAVLE DIMITRIJEVIĆ - TWITTER REVOLUCIJA U SRBIJI

 
1. Kako društvene mreže menjanju naš pogled na svet?

Društvene mreže ne samo da menjaju pogled na svet, već ga u sve većoj meri i – kreiraju. Komunikacija kao vrednost i prednost sama po sebi je odavno prevaziđeno dostignuće socijalnih mreža. Sada se na njima „dešavaju životi“ mnogih profila koji odavno nisu samo virtuelni. U smislu građanskog aktivizma, participacije, dostupnosti informacija društvene mreže predstavljaju servis koji se sve više koristi. Udruženja i različite organizacije, neformalni pokreti, radnici i akcionari sve češće svoje aktivnosti, vidljivost i oglavašavanje počinju na socijalnim mrežama. To više nije samo širenje kampanje i prenos informacija, već udruživanje preko socijalnih mera, delovanje na donosioce odluka i zastupanje svojih prava.
Društvene mreže su postale deo našeg sveta i zato u značajnom pogledu utiču na pogled na svet: iz svih mogućih perspektiva, i to najbrže moguće. Više se ne postavlja pitanje da li se socijalne mreže koriste, već kako (privremeno) biti offline.

2. U Srbiji je Blog kao forma sve popularniji – da li kod nas Blog može imati popularnost kao klasični mediji?

I u ovom slučaju postoji u Srbiji čuveno „da, ali...“ ...dokle god je mali broj građana, a naročito mladih koji čitaju i uopšte koriste internet za informisanje i/ili edukaciju, blog kao forma će teško dobiti veću popularnost. Blogovi su već popularni i čitani među određenim grupama i tu je već popularnost blizu maksimuma. Za šire „narodne mase“, potrebna je prvo (r)evolucija u korišćenju interneta i zaokret – od prioritetnog korišćenja za zabavu ka korišćenju za edukaciju i informisanje. Posebno je pitanje koliko uopšte klasični mediji (izuzimajući TV) imaju čitanost, a koliko „gledanost“ (samo pregledavanje slika i najkraćeih informacija).

Trend praćenja internet medija se svakako nastavlja i u konstantnom je porastu. Građani shvataju da internet mediji ne prenose iste informacije kao štampani ili TV, da su mnogo brži i sve analitičniji, precizniji...i uvek im se može vratiti ponovo.

3. Twitter – fenomen u Srbiji?

Širi se i ima sve veći broj korisnika, još je u fazi ogromnog broja naloga od kojih je samo par desetina hiljada u redovnoj upotrebi. Po uticaju, rekao bih da je prevazišao bilo koje druge socijalne mreže. Nema bržeg servisa za razmenu informacija svake vrste. Onima koji su na twitter-u je veći problem (uključujući i mene) kako za trenutak biti offline.

Iz perspektive rada u organizaciji civilnog društva, jako je zanimljiva brzina i efikasnost komunikacije sa političarima, funkcionerima i drugim nosiocima vlasti. Preko twitter-a je moguće dogovoriti i razmeniti mišljenja za ono što bi nekada trajalo danima ili se ne bi ni desilo. Ova mreža je postala veliko „oružje“ transparentnosti i „pritiska“ da kada se neko obrati, naravno da se očekuje odgovor.

4. Koliko je Srbija zaista daleko od EU?

Formalno sve bliže, suštinski i vrednosno sve dalje. Ukoliko nastavimo sa ovakvom vrstom „napretka“ očekuje nas sudbina zemalja u kojima je formalno sve u redu a u stvarnosti ništa ne funkcioniše. Bez izgradnje institucija, kontinuiteta njihovog delovanja i sprovođenja zakona, bez departizacije sistema (p)ostaćemo deo prošlosti. EU se još posmatra kao „vreća para“, a ne skup vrednosti i sistema. Dokle god je tako, bićemo sve dalje kao država, ali ne i kao pojedinci.

Pitanje institucija, vladavine zakona i borbe protiv korupcije, zloupotrebe javnih resursa i interesa su isuvise dugo bile na poslednjem mestu prioriteta svih prethodnih vlada, ali i ostalih drustvenih aktera. Sada je sve očiglednije da nemamo ni državu niti bilo šta što podseća na državni sistem – građani ne mogu ostvarivati svoja prava ili ih ostvaruju delimično i uz nadljudske napore. Vlada zakon jačeg i sile, a propisi se koriste kao „servis“ za odbranu jačih i korumpiranih, odnosno za „pravdanje“ zašto je nešto moralo da se uradi baš tako. Sve je više slučajeva gde je „sve bilo po zakonu“, a jasno je da su javni interesi i interesi građana oštećeni. Institucije nemaju sredstava i mogućnosti da sprovode svoja ovlašćenja, međusobno su nepovezane i ograničene nejasnim zakonskim i podzakonskim formulacijama.

Dokle god ovi i slični problemi budu postojali u meri da pogađaju ogroman broj građana i institucija, EU će ostati jako daleko. Proces pristupanja će ostati forma bez suštine, koja će zavisiti od političkih nagodbi.



5. Vaši budući planovi?

Nastavak rada na nekoliko prioritetnih tema: razvoj i realizacija lokalnih planova za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou, uspostavljanje lokalnih antikorupcijskih tela i uopšte antikorupcijsko umrežavanje kroz Srbiju. Unapređenje procedura i učešća građana u donošenju odluka, jačanje preventivnih aktivnosti koje mogu da omoguće da do korupcije i zloupotrebe uopšte ne dođe. Za sada se sve to dešava u 9 gradova, a od naredne godine u 13...mreža se širi a sa njom i planovi.

Nastavak rada na potencijanju „antikorupcije“ kao pojma – građanskog aktivizma na polju borbe protiv korupcije, podrške svima koji korupciju prijavljuju i kroz institucije se bore za svoja prava.

Povezujemo građane, neformalna udruženja i organizacije u antikorupcijsku mrežu i podstičemo ih da koriste zakonima i planovima garantovana prava. „Umešati se je jedini način da se ostane realističan“, govorio je nemački nobelovac Hajnrih Bel. To i planiram.

Na kraju, nova godina i Beč zvuče dovoljno dobro za početak 2013.godine