Ne očekuje se svetski potop

Nivo Svetskog okeana podiže se za 60% brže u odnosu na ranije prognoze. Zato bi se stanovništvo nizija u primorskim oblastima u celom svetu uskoro moglo suočiti sa pretnjom od poplava, opominju naučnici sa nemačkog Institua za klimatske promene. Ipak, svetski potop se neće dogoditi u narednih sto godina, ubeđeni su ruski stručnjaci.

Nivo okeana se zaista podiže, ali ne toliko brzo koliko to tvrde nemački naučnici. Stručnjaci prate taj proces i koriste najnovije posmatračke metode, ističe šef departmana za interakcije okeana i atmosfere instituta Arktika i Antarktika u Sankt-Peterburgu Genrih Aleksejev:

- Nivo okeana se trenutno prati preko satelita. Najproširenija je procena od 3,4 milimetra godišnje. Dakle 34 santimetra za celi 21. vek. Za Rusiju i za severne zemlje to znači jako malo. Ali, to je ipak dosta za države na ostrvima u ekvatorijalnoj tropskoj zoni, gde se atoli izdižu iznad nivoa okeana svega pola metra.

Nivo okeana se neće drastično podizati zbog povećanja njegove temperature jer se globalno zagrevanje usporilo. Podizanje nivoa vode je za više od 50% povezano sa podizanjem njene temperature u okeanu. Mnogi eksperti se u svojim pesimističkim prognozama nadaju topljenju glečera. To je posebno vidljivo na Grenlandu. U isto vreme u većem delu Antarktika glečeri se, baš suprotno, narastaju.

Naučnici opominju da bi moglo doći do povećanja broja uragana i poplava koje su s njima povezane, sličnih onoj u Meksičkom zalivu. Ali to nije u vezi sa podizanjem nivoa okeana, već sa većim brojem uragana. Čovečanstvu ne preti svetski potop, ubeđen je saradnik Instituta za okeanologiju Ruske akademije nauka Anatolij Sagaljevič.

- U narednih nekoliko stotina godina ništa slično se neće dogoditi, ljudi mogu da žive u miru. To su u neku ruku strašne priče, jer postoje dokazi. Na Bermudskim ostrvima živi Tedi Taker (Teddy Tucker). On je ronilac, bezbroj puta je ronio tamo. Na dubini od dvanaest metara našao je drvo staro sedam i po miliona godina. To znači da je za celo to vreme nivo okeana porastao za svega 12 metara. Možemo izračunati koliko se podiže na godišnjem nivou. Postoje kalkulacije sa Pacifika, rađene prema nekim planinama koje su se polako našle pod vodom. Brojevi su približno isti. Zato je preuranjeno govoriti o tome da bi se neke evropske nizije baš sada mogle biti poplavljene.

Dakle svetski potop se ne očekuje. U tom slučaju, zašto se pojavljuju zastrašujuće prognoze? Podaci nemačkih naučnika objavljeni su na konferenciji u Dohi. Tamo je nastala rasprava oko budućnosti takozvanog Kjoto protokola koji je usmeren na ograničavanje emisija stakleničkih gasova. Zemlje kao što su Kanada, Rusija i Japan odbile su da produže svoje obaveze prema Kjoto protokolu. Nije isključeno da su zastrašujuće prognoze samo pokušaj da se izvrši uticaj na one koji ne žele da učestvuju u produžavanju tog međunarodnog sporazuma.