OSAMDESETI ROĐENDAN JEVGENIJA JEVTUŠENKA

 Poslednji iz slavne plejade pesničkog pokoljenja „šezdesjatnjikov“, Jevgenije Aleksandrovič Jevtušenko 18.jula je proslavio  osamdeseti rođendan.Tradicioalno na svoj rođendan popularni pesnik čita svoje stihove u amfiteatru Politihničkog muzeja,  ali ove godine se nalazi u Oklahomi,  SAD,  na čijem unoverzitetu ninače drži ptredavanja iz književnosti i filma,  a i opotravlja se posle nedavne operacije,  pa nije mogao doći u Moskvu.Njegova poslednja pesma „Provera potopa“ je pesnikova reakcija  na nedavne katastrofalne poplave u Krasnodarskom kraju na jugu Rusije.Godinama on radi na „Antologiji ruske poezije „ u pet tomova od kojih  prvi treba da izađe naredne godine.  

Onljan konferncija

Povodom pesnikovog jubileja  ruska državna agencija Ria Novosti je s njim uspostsavila onlajn konferenciju tokom koje je  odgovarao na raznolika  pitanja čitalaca   kao što su:kome  i čemu danas  on posvećuje svoje stihove,  kako i na čemu radi i kakvi su mu planovi,   kako vidi budućnost ruske poezije, kao i na druga pitanja koja su obuhvatala  širok spektar aktuenih zbivanja iz društveno -političkog  života Rusije.

Deset knjiga koje obavezno treba pročitati u detinjstvu i pet omiljenih  pisaca

„Svak ima svoj spisak.U mojem spisku  su sve Dimine knjige o mušketarima, “Legenda  o Tilu Ulenšpiglu „,  „Don Kihot“,  „Sto godina samoće „,  „Majstor i Mragareta“,  priče Čehova,  sav Puškin,.U poslednje vreme bio sam umetnički potresen delima „Citadela“ Sent-Egzeperia i „Obećanjem u svitanje“Romena Garia.

Ja imam čitalaca i nadam se da ću ih uvek imati

Za pitanje koje je postavio Nikolaj Ivanovič malo je reći da je provokatiovno.“Bez Otadžbine,  Matuške Rusije,  Vi ste  niko i ništa!!! Zar nije tako ?A bio je veliki,  moćni Sovjetski Savez !!!“Bratska hodrocentral“ Vaša poema.Grmeli ste.A zatim ste Vi i drugi Vama slični počeli da se borite.S kim? S čim ?I uništili ste našu otdžbinu- Matušku.I naterali  Rusiju na kolena.A sami ste pobegli u Ameriku.I šta sad mi imamo?A nas Ruse ste posrkali.Gde je sada Vaša lira ?O čemu pevate?O kome ?I ko će Vas sada slušati ? «

Razloga za ljutnju je bilo previše,  pa zato nisu izostali u pesnikovom  odogovru:-Niolaj Ivanovič,  bojte se Boga-kako Vi možete govoriti u ime cele Rusije ? A u pogledu  broja mojih obožavalaca nemojte da se sekirate .Ja sam uvek imao svoje čitaoce,  i verujem da će ih uvek biti...

Staljinisti mu nisu oprostili:Pesma koju je pročitao izvesni» Valentin,  Crvena luča «

Pesniku jubilarcu nije moglo ništa ružnije  da se desi na ovoj onlajn konfernciji upriličenoj pvodom njegovog 80. rođendana od   poduže pesme koju je  izgovorio čitalac „Valentin,  Crvena luča „ uz pitanje:Ko je napisao ove stohove?“.A stihovi za čije je autorstvo Jevtušenka  pitao čitalac  Valentin glase :“Skitajući  po belom  svetu/Kupajući se u kolor prašini/ Ti si si časno ime poete /Davno za rublje promenio./ Po bratski Te dočekivasmo /Kao prijatelja najdražeg gosta  u  svoje  kuće  uvodili. /Tvoje licmerne reči / čule su se za našom trpezom/.Pevao si nam o zorama koje se rađaju /i  slavio  ideje veličanstvene/. Zar Ti nisi u kućici u Gori / vriskao o uzvišenosti  Njegovoj  ?/ Beše li ono Ti / što se lomeći bokale i čaše  / vikao kako On nije kriv?/.Ti si Ga prodao kao Juda./I ruke se prao kao Pilat./Svi časni ljudi su jedinstveni /  I samo je Tvoja istina jedina./Ne misli da su sada jedino Gruzini/ Ogorčeni na tebe./ Iz snežnih nanosa ustaće / čuvši laž tvoju /i ruski momak Matrosov / za Staljina što u boju pade./ Nećeš pobeći od gneva narodnog/ stići će i tebe sudba pravedna /.Branioci zidina Staljingrada/ s prezrenjem će te gledati./ Svoj glas si prodao gadni / da bi kupio život sebi  lagodni./Svi časni ljudi / sada te nitkovom zovu /.Tvoje lažljive izmišljotine/  su  poput čaasti uličarke:/Naslednici Staljina su živi ! / Staljinovi sledbenici postoje !/A kult ?...Takve prodane duše stvoriše mu oreol./ Na kult  zaborvismo  mi / Ali ostade: Ka svetlu vodio nas on/ iz tame izbavi nas./Eto,  u tome,  i samo u tome/-naslednici Staljinovi smo mi.!/I  samo  za izrode je  pisan/ tvoj sitniačasrski  stih  u petoparcu/.Zar u  istoriji  već premnogo prosotituki nema / U poeziji mesto im nije. /.

Kratak odgovor udruženim staljinstičkim snagama

 U odgvoru  udruženim staljinističkim snagama snagama  na onlajn konferenciji Jevtušenko je sačuvao prisebnost:“Ko je to napisao,  ne znam,  niti hoću da znam!Sa zlobnim i zavidnim je beskoriosno polemisati,  to je prosto gubljenje vremena.

Pesnička reč za  današnju političku realnost

Čitalac iz Kaluge,  Aleksandr Fedjuškin, je najpre podsetio pesnika da je književnu slavu stekao u tzv vreme „otopljavanja“,  a zatim ga zapitao:kakvim književnim rečima bi okarakterisao  današnju političku realnost?

Jevtušenko:“Mislim da je danas isplivao neki novi sitem koji još nema ime.Nadam se da će taj sistem poslužiti kao osnova za međusobnu trpeljivost,  za uspostavljanje poverenja jednog prema drugom. A kako će se zvati,  to i nije važno „.Odgovarajući dalje na pitanja sabesednika,  Jevtušenko je rekao da je „normaln“ čovek onaj koji nije sposoban na izdaju,  „uključujući i izdaju samog sebe „.

Jesu li pesnici potrebni savremenom svetu ?

“Jesu itekao,  ali, nažalost,   svet  do kraja ne shvata šta mu je potrebno“

Odnos prema savremenoj poeziji

„Imamo  danas nekoliko talentovanih mladih pesnika.Ali,  nažalost,  među njima se ne nazire nijedan veliki,  nacionalni pesnik,  što je samo za  žaljenje.

Bez ijedne nagrade u novoj  Rusiji za 17 godina

Zašto za posledljih 17 godina nove Rusije popularni pesnik nije dobio nijednu književnu nagardu,  čak nije bio ni nominovan ?

„Sad razumem  na kakvom nivou se nalazi monitoring kulturnih zbivanja,  zato što je upravo na sjatu rian bila objavljena informacija o tome da mi je dodeljena Državna nagrada  za 2010.g. za knjižnjvno-prosvetiteljsku delatnost.

Uzori:“U mladosti sam podržavao Majakvoskog,  a sadasam shvatio da obožavanje kumira može biti opasno „.

Na šta je ponosan,  a zbog čega  se stidi

„Ponosan sam što je posle objavljivanja moje pesme podignut spomenik nad Babim Jarom. Takođe me čini gordim činjenica da je  van svih mojih očekivanja  moja  poema „Golub  u Santjagu „ spasila mnogo mladih od samoubistva.Nikad nisam skrivao svoje  greške ( političke i ljudske ) i uvek sam časno pisao o tome.Najčešće su moje greške ustavri bile iluzije od kojih se  vrlo teško osloboditi,  ali nadam se da sam u tome uspavao.»

Gubljenje intersa za pesničku reč

Čitalac iz Novgoroda  je želeo da zna kakvo je  Jevtušekovo mišljenje o gubljenju interesovanja u savremenoj Rusiji za pesničku reč:“ Zašto je 60-ih i 70-ih godina prošlpog veka poezija,  pa i književnost uopšte bila potrebnija narodu?Da li je društvo  koje se tehnički usavršilo prestalo da se inetersuje  za duhovnu lepotu?“

Odgvor:“Ne bih mogao da se saglasim da je za poeziju prestao svaki interes.Poslednjih godina sam nastupao u raznim gradovima i uvek su bile prepune dvorane,  a među psoetiocoima je bilo mnogo mladih ljudi koji su  sa zanimanjem slušali poeziju.Čvrsto verujem da će mnogojezična poezija uvek biti duša čovečanstva.“

Pesnici su nekad bili lideri javnog mnjenja

Slično pitanje je uputila i Jelena iz Sankt-Peterburga:“U Vaše vreme pesnici su bili lideri javnog mnjenja,  za vama su išli i uvažavali su vas  i obični ljudi i vlast.Sada nema nijednog pesnika o kojemu bi se moglo reći da je lider pokoljenja.Jesu li se intelktualci razočarali u poeziju ili je u pitanju nešto drugo ?“

Odgovor:“Treba verovati da će se takav lider pojaviti u dogledno vreme,  pa možda ne jedan,  nego cela plejada.Van svake je sumnje da takva neophodnost postoji. „

„Hteo bih da se rodim u svim zemljama „

Na onlajn konferneciji Ravila Zgitadinova iz Kazanja je izrazila svoju zabrinutost   da li pesnik oseća nostalgiju prema svemu sovjetskom.“Da li  se u sebi razračunali sa tom epohom?Zašto se baš izabrali da živite u Americi,  i,  ako dobro shvatam vi živite u dvema zemljama ?Šta mislite o onim mladim ljudima za koje je Rusija već dom broj 2. Ili  pak sede na koferima:“

Odgovor:“Pročoitajte moju pesmu“Oproštaj  sa crvenom zastavom“,  tamo je sve rečeno.Sa moje tačke gledišta, pesnik  ne treba da živi u jednoj ili dve zemlje,  nego da se srodi sa brigama i preokupacijama svih naroda zajedno.Napisao sam i takav stih   koji glasi:“ Hteo bih da se rodim u svim zemljama „.  

Kvalitet stihova –jedini kriterijum za petotomnu „Atologiju ruske poezije „

Jedna od učesnica onlajn konferencije,  Angelina Serbskaja iz Moskve ,  je psole konstatacije da će Jevtušenkova  „Antologija ruske poezije „ sigurno ući u istoriju ruske književnosti je upitala sastavljača:»Na koji je način odabirao pesnike,  po kakvim kritererijumima,  da li postoji uređivački odbor Antologije i ko su  članovi,  koji pesnik otavra antologoju,  kako se određuje broj pesama  jednog autora koje su odabrane, sto ili jedna,  ko je najčitaniji pesnik u Rusiji, a koji je najpoznatiji van njenih  granica,  ko će se u Antalogiji „nastaniti „ samo jednom svojom pesmom, kojipesnik po populrnosti drugi u Rusiji...?

Ulsedio je iscrpan odgovor:“Pesnike sam odbairao samo na osnovu jednog krirerijuma-kvaliteta stihova.To mogu biti crveni ili beli,  ljudi različitih religioznoih ili političkoh ubeđenja,  poznati ili uopšte anonimni pesnici.Svesno sam uključio u moju Antologiju pesnike koje ja prosto napadam,  ili su  pak oni  nasrtali na mene,  ( kao na primer Brodskog ili Kunjajeva) ukoliko smatram da su njihovi stihovi  dostojni da ostanu u ruskoj poeziji.Biće ilustracija od gravira do fotografija.Prvi  tom otvaraju ruske biline i druge lirske narodne pesme,  a prvo ime u prvom tomu je mitropolit Ilarion,  a ovaj tom se završava Puškinom.Prvi tom Antologije  ima 900 stranica,  a približno tolikog obima biće svaki od preostala četiri  toma. Drugi tom biće posvećen pesnicima  koji su rođeni posle 1800. g. ( kao što je poznato,  Puškin je rođen 1799.).Najveći pesnici drugog toma su Ljermontov,  Baratinski i Tjutčev,  kao i pesnici raznočinci čiji je perdstavnik bio Njekrasov,  a ovaj  tom se završava pesnikom Konstantinom Slučevskim( nažalost,  nedovoljno cenjen za života ).U trećem  i četvrtom tomu biće predstavljeni pesnici rođeni u  XX veku, a u petom –pesnici XXI veka.Pri izboru pesama nisam se ograničavao ranije zadatim normama,  a najviše je zastupljen Puškin.Po broju pesama zastupljenih u Antologiji  na  drugom i terćem mestu su velike ruske poetese –Marija Cvetajeva i Ana Ahmatova.Tokom ptrethodnih pet godina novine „Nove izvestije „ su štampale  izbor iz Antologije.Kao satavljač napsiao sam duže ili kraće eseje  o svakom pesniku,  a takođe sam  za svkog od njih napisao po jednu pesmu,  tako da je ukupno napisano više od 400 eseja i pesama.U radu na Antolgiji pomagao mi  je  naučni saradnik Vladimir Radzivšeski na čemu sam mu veoma zahvalan. Izdavač „Ruski svet“ planira da odjednom objavi dva ili čak tri toma čije se pojavljivanje u knjižarskim izlozioma može očekivati već u maju 2013.g.Promocija knjige  biće održana u jednoj od najvećih moskovskih koncertnih dvorana, nakon čega će  biti organizovane prezentacije u raznim grdovima dinjem Rusije od Kalinjingrada do Vladivostoka...“