MALJEVIČ ANTE PORTAS (III)

Svaku njegovu izložbu prate skandali koje sam izaziva

 Stoga  nimalo ne izneađujue  što svaku njegovu izložbu prate skandali, pošto ih sam autor izaziva. Sin, takođe po skandalima pozantog aktiviste Avdeja –Ter Oganjana,  po svoj prilici svoju autorsku karijeru ne namerava u dogledno vreme da „restartuje“.  A i zašto bi to činio?Nagrada Henkel Art Award koju je prošle godine osvojio na međunarodnom konkursu, odjednom je Davida iz kategorije „ mladh slikara „silovito lansirala u carstvo majstora. Korak na tom putu  je i sadašnja izložba u MMAM  koja se održava pod nazivom „Brzina svetlosti „. Iako je  još daleka od retrospektive, ipak  se ne bi mogla nazvati tekućom epizodom. Na njoj je izloženo nekoliko tipoloških projekata  od kojih svaki ponaosob   predstavlja po jednu granu personalnog stvaralašta. Kao ni u „Elektrobutiku „ David –Ter Oganjan se ne  kloni interaktivnosti.

Ranoj apstrakciji pokušava da udahne novi život

Ruska avangarda zajedno sa Kandinskim i Maljevičem predstavlja raritete, nešto što je steklo ugled i što se respektuje. Ali ne i za Ter-Oganjana:on u potpunosti koristi provokativnsot rane apstrakcije  pokušavajući da joj udahne novi život. Takva je na primer serija ulja  koja direktno „odsijavaju „ k „Crnom kvadratu“. Stiče se  utosak kao da su „Crni kvdarat“ ogulili po krajevima:ponegde su krajevi ostali, a na nekim mestima  se razlili  u  besmislene  mrlje. Pokazalo se da je to  sliakarev protest  protiv kolonijalizma.

Projekat „Crna geometrija „ slikarev protest protiv kolonijalizma

Projekat „Crna geometrija „ nije ništa drugo nego „zaklana „ karta Afrike, čije su države  iscrtane po meridijanima i paralelama. Tako  je ispalo da su „krnje kvadrate “stvorili beli ostavljeni na Crnom kontinentu.

Otvoreno podsmevanje „visokoj“ elitističkoj kulturi

Iza svakog gesta Ter –Oganjana kroji se   tajni ili  javni protest.  On se  otovreno podsmeva elitističkoj, „visokoj „ kulturi. Njegovo traganje za svetlosnom apstrakcijom  čime bi se  mogli  ukrašavati moderni ineteriejri ustvari su samo fotografije na kolor hartiji. Pustoš se rasprostire  do muzejskih predela. I obratno:“rukom čvornovati crteži“ pokazuju se na minijaturnim  ekranima mobilnih telefona. Sve „vrednosti „ su pomešane:na pijedestalu se uzdiže fikcija, a realno slikarstvo se preobražava u  rampu za devajs.

Gledalac –zatočenik art-prometa koji se i sam pretvara u proizvod

Po mišljenju Ter –Oganjana, gledalac je takođe zatočenik beskonačne art-prometa  , razgledanja robe,kupovine-prodaje. Na kraju krajeva  i gledlac  se  sam pretvara u proizvod:svi koji ulaze u salu da razgedaju izložbu   dospevaju ispod svetlosnih snopova reflektora koji projektuju senke posetilaca  na zidovima. Ne bi se baš moglo reći da je to nešto posebno inventivno:tek jedna atrakcija koja može zadovoljiti znatiželju pojednog posetioca. Međutim,slikar i iz toga može da iscedi sokove skandala.  Pokazan  je još jedan interaktivni izum-komjuterska igra Zlotniklov Unreal,parodija na signalni sistem poznatog apstrakcioniste Jurija Zlotnjiukova.  

„Propganda seksualazima „nije prošla

Prvobitno svetlosna instalacija  se nazivala„Propaganda homosekusalizma „: senke posetilaca se ovde slivaju zajedno sa ranije fiksiranim siluetama gej-pokreta. Rukovdstvo MMAM  je međutim odlučilo da ne akcentuje pažnju na manjinu i uklonilo je neprijatan naziv,što je naišlo na opravdan gnev autora, pa je internet prepun negodovanja i protesta Ter –Oganjana zbog takvog  postupka uprave galerije.

Žongliranje poznatim znacima ruske avangarde

Kako god da se tretirao slučaj manjine ,očividno je da se Ter-Oganjan ravna prema evropskoj većini. On žonglira  poznatim znacima ruske avangarde  tako što se odlično kotira na smotrama i sajmovima –ako poželiš, tu  su i kvadrati,i obojene mrlje, i patos plakatnih parola. I sve se to nudi  garnirano  sa protestima.

Avangarda kao unutrašnji izraz protivljenja socrealizmu

Treba podsetiti da avnagarda nije jednom nastojala da se ponovo rodi  na tragu  revolucionarnog   usmereljnja. Za  slikare nekonformiste 1960-1970.  g.   avangarda je bila forma unutrašnjeg uzraza protivljenja socijalisitičkom realizmu. Kad su se već karjem HH veka „Maljevič i komp. “ konačno uzdigli na Olimp  visoke kulture  i pretvorili se u basnoslvno plativu  robu na tržištu  postali su potrebni Ter-Oganjinu kako bi iz njih izvukao neki elemenat za svoju borbu. Ovde sad spada i razaranje slike kao buržoaskog produkta,  pa mesto nje mogu da posluže ekrani i zidovi i odstranjivanje gledaoca kao potrošača.

Jedino što Ter –Oganjinu nije bilo ni na kraj pameti da uništi  je –status slikara. Jer neko ipak mora da primi nagrade i honorare.

Izložba  je otovrena do 7.  oktobra.