Moskva se seća žrtava terorističkog akta u metrou

U Moskvi je obeležena godišnjica žrtava terorističkog akta u moskovskom metrou. 6. februara 2004. godine u vagonu između stanica Avtozavodska i Paveljecka terorista samoubica je aktivirao bombu. Eksplozija je odnela 41 život, više od 250 osoba bilo je ranjeno.

U holu stanice Avtozavodska, ispod spomen-ploče sa imenima poginulih uvek leži cveće. Danas ga je posebno mnogo. Teroristički akt u moskovskoj podzenoj železnici po broju žrtava je bio jedan od najstrašnijih u istoriji metroa. Eksplozivnu napravu snage 4 kilograma u trotilskom ekvivalentu aktivirao je Anzor Ižajev iz Karačajevo-Čerkesije. Bomba je po verziji istrage bila kod njega ili na pojasu, ili u torbi preko ramena.

Posle tragedije u moskovskom metrou bile su pojačane mere bezbednosti. Na svim stanicama i prelazima pojavile su se videokamere, na peronima su psotavljeni informacioni terminali opremljeni dugmetom SOS. Uz pomoć njega putnici mogu da se povežu sa dežurnim saradnikom Situacionog centra metroa. Sistem videoposmatranja radi ispravno, putnici ne gube budnost, mada i to nije dovoljno, ističe zamenik predsednika komisije Mosgordume za bezbednost Sergej Gončarov.

- Može se videti kriminalac, ali on ne može momentalno da se uhapsi. Zato se nadamo da nova tehnička sredstva, između ostalog gasni analizatori, video kamere, detektori koji omogućavaju da se odredi sastav eksplozivnih naprava, rad kinologa – sve to doneće nove rezultate.

U čitavom svetu podzemna železnica ostaje jedan od najosetljivijih objekata, govori ekspert za krizne situacije Lav Koroljkov.

- Ako se setimo londonskog metroa, tamo su takođe bili veliki gubici. Mada sve je bilo opremljeno video kamerama. To omogućava da se kontroliše tok putnika. I samo u slučaju dobijanja nekih orijentira i navođenja mogu da se izdvoje oni koji predstavljaju potencijalnu opasnost. Ali uglavnom to ne rešava probleme, zato što uvek može da se prođe.

To ne znači da efikasna borba protiv terorističke opasnosti nije moguća. Ekspert podvlači da je glavno operativno posmatranje.

- To se čini u svim zemljama – rade stručnjaci psiholozi, stručnjaci za agenturu. Metro je objekat koji obslužuje kako policija, tako u određenoj meri i specijalne službe. Ali treba počinjati od „gnjezda“, tačnije dobijati upozoravajuće informacije. Moram da kažem da je zahvaljujući preduzetim merama sprečen veliki broj terorističkih akata. I kada Bortnikov (rukovodilac FSB) o tome govori, to je istina.

Moskva je milionski grad, dužina linija metroa se brzo uvećava, raste promet putnika. I kako bi moskovljani i gosti prestonice mogli mirno da se voze podzemnom železnicom, potrebne su delotvorne mere za osiguranje bezbednosti ovog transportnog sistema, potkrepljene između ostalog finansijama.

Oleg Nehaj,