Москва се сећа жртава терористичког акта у метроу

У Москви је обележена годишњица жртава терористичког акта у московском метроу. 6. фебруара 2004. године у вагону између станица Автозаводска и Павељецка терориста самоубица је активирао бомбу. Експлозија је однела 41 живот, више од 250 особа било је рањено.

У холу станице Автозаводска, испод спомен-плоче са именима погинулих увек лежи цвеће. Данас га је посебно много. Терористички акт у московској подзеној железници по броју жртава је био један од најстрашнијих у историји метроа. Експлозивну направу снаге 4 килограма у тротилском еквиваленту активирао је Анзор Ижајев из Карачајево-Черкесије. Бомба је по верзији истраге била код њега или на појасу, или у торби преко рамена.

После трагедије у московском метроу биле су појачане мере безбедности. На свим станицама и прелазима појавиле су се видеокамере, на перонима су псотављени информациони терминали опремљени дугметом СОС. Уз помоћ њега путници могу да се повежу са дежурним сарадником Ситуационог центра метроа. Систем видеопосматрања ради исправно, путници не губе будност, мада и то није довољно, истиче заменик председника комисије Мосгордуме за безбедност Сергеј Гончаров.

- Може се видети криминалац, али он не може моментално да се ухапси. Зато се надамо да нова техничка средства, између осталог гасни анализатори, видео камере, детектори који омогућавају да се одреди састав експлозивних направа, рад кинолога – све то донеће нове резултате.

У читавом свету подземна железница остаје један од најосетљивијих објеката, говори експерт за кризне ситуације Лав Корољков.

- Ако се сетимо лондонског метроа, тамо су такође били велики губици. Мада све је било опремљено видео камерама. То омогућава да се контролише ток путника. И само у случају добијања неких оријентира и навођења могу да се издвоје они који представљају потенцијалну опасност. Али углавном то не решава проблеме, зато што увек може да се прође.

То не значи да ефикасна борба против терористичке опасности није могућа. Експерт подвлачи да је главно оперативно посматрање.

- То се чини у свим земљама – раде стручњаци психолози, стручњаци за агентуру. Метро је објекат који обслужује како полиција, тако у одређеној мери и специјалне службе. Али треба почињати од „гњезда“, тачније добијати упозоравајуће информације. Морам да кажем да је захваљујући предузетим мерама спречен велики број терористичких аката. И када Бортников (руководилац ФСБ) о томе говори, то је истина.

Москва је милионски град, дужина линија метроа се брзо увећава, расте промет путника. И како би московљани и гости престонице могли мирно да се возе подземном железницом, потребне су делотворне мере за осигурање безбедности овог транспортног система, поткрепљене између осталог финансијама.

Олег Нехај,