Izložba Aero India 2013 u Bangaloru

U bazi oružanih snaga Indije u Bangaloru otvoren je sajam Aero India 2013, koji tradicionalno izaziva aktivno interesovanje ruskih proizvođača i isporučilaca naoružanja i vojne tehnike. Ako se ima u vidu porast vojnih troškova zemalja Pacifičkog obruča, očigledno je da će uloga azijskih foruma posvećenih oružju samo rasti.

Azijska tržišta se tradicionalno smatraju „domaćim“ za ruske proizvođače. Kina, Indija i zemlje Jugoistočne Azije obezbeđuju veći deo potražnje domaćeg oružja u postsovjetskom periodu i očigledno je da će se proces obnavljanja azijskih oružanih snaga samo nastaviti. Indija među azijskim partnerima Rusije zauzima posebno mesto – saradnja s ovom zemljom, koja je započeta 60-ih godina ne prestaje. Međutim, teško da od ovog sajma treba očekivati još jedan u nizu rekordnih ugovora – glavne perspektive na ovom tržištu za Rusiju su vezane za pojavu nove generacije tehnike u narednim godinama.

Danas RF i Indija nastavljaju saradnju na osnovu ranije potpisanih ugovora, uključujući i sasvim nedavne – tako je u decembru 2012. godine bio potpisan ugovor za isporuku Indiji još 42 mašinska kompleta za sklapanje lovca Su-30MKI. Ceo obim narudžbine Su-30MKI za OS Indije iznosi već 250 jedinica, od kojih je oko 150 već isporučeno. Nastaviće se saradnja i u oblasti helikoptera: testirani Mi-17 se isporučuju oružanim snagama Indije i u bliskoj budućnosti se očekuje ugovor za isporuku ovih mašina za indijski MUP. Možemo se setiti i aktivne saradnje u RM, od remonta podmornica sagrađenih u Rusiji 1990-ih godina za indijsku flotu do predaje nosača aviona „Vikramaditja“, koja se očekuje ove godine.

Najzanimljiviji proces u narednim godinama treba da postane saradnja Rusije i Indije u projektu lovca pete generacije T-50/FGFA – 2020-ih godina OS Indije treba da dobiju 200-250 mašina ovog tipa. Vrednost programa za OS Indije, ako se uzmu u obzir tehničko održavanje mašina, isporuke opreme i naoružanja može premašiti četrdeset milijardi dolara.

PVO Indije tradicionalno ostaje „stvar za sebe“ – ovde Indusi računaju na sopstvene izume i partnerstvo s Izraelom. Ujedno, Rusija planira da okuša sreću u narednom tenderu, ponudivši Indiji izvoznu varijantu sistema S-300V4 – jednog od danas najboljih kompleksa protivraketne odbrane, namenjenog obaranju operativno-taktičkih raketa.

Zasad se ne može reći koliko će ovaj tender biti uspešan za Rusiju: kako pokazuje iskustvo, po pravilima indijskog tendera on se može otegnuti na deset godina od objavljivanja do donošenja zaključaka.

Kao i druge velike zemlje u razvoju, Indija je više zainteresovana za zajednički rad nego za isporuke gotovog oružja. Danas se među zajedničkim projektima Rusije i Indije, osim već pomenutog T-50, kao bezuslovna glavna tačka u programu, mogu izdvojiti rakete „Bramos“, uključujući supersonični „Bramos-2“ koji se trenutno proizvodi i srednji višenamenski transportni avion MTS/MTA. Ovi projekti takođe imaju vrlo dug rok realizacije i koštaće mnogo novca i resursa. Pritom je saradnja s Rusijom za Indiju danas jedan od malobrojnih načina da dobije pristup savremenoj vojnoj tehnologiji bez ozbiljnih ograničenja, koja nameću saradnja s EU i SAD. A za Rusiju je to način da zaradi novac od izvoza visoke tehnologije i izuma, pritom bez štete po sebe, koju često ima usled slične saradnje s Kinom.

Ilija Kramnik,