Изложба Aero India 2013 у Бангалору

У бази оружаних снага Индије у Бангалору отворен је сајам Aero India 2013, који традиционално изазива активно интересовање руских произвођача и испоручилаца наоружања и војне технике. Ако се има у виду пораст војних трошкова земаља Пацифичког обруча, очигледно је да ће улога азијских форума посвећених оружју само расти.

Азијска тржишта се традиционално сматрају „домаћим“ за руске произвођаче. Кина, Индија и земље Југоисточне Азије обезбеђују већи део потражње домаћег оружја у постсовјетском периоду и очигледно је да ће се процес обнављања азијских оружаних снага само наставити. Индија међу азијским партнерима Русије заузима посебно место – сарадња с овом земљом, која је започета 60-их година не престаје. Међутим, тешко да од овог сајма треба очекивати још један у низу рекордних уговора – главне перспективе на овом тржишту за Русију су везане за појаву нове генерације технике у наредним годинама.

Данас РФ и Индија настављају сарадњу на основу раније потписаних уговора, укључујући и сасвим недавне – тако је у децембру 2012. године био потписан уговор за испоруку Индији још 42 машинска комплета за склапање ловца Су-30МКИ. Цео обим наруџбине Су-30МКИ за ОС Индије износи већ 250 јединица, од којих је око 150 већ испоручено. Наставиће се сарадња и у области хеликоптера: тестирани Ми-17 се испоручују оружаним снагама Индије и у блиској будућности се очекује уговор за испоруку ових машина за индијски МУП. Можемо се сетити и активне сарадње у РМ, од ремонта подморница саграђених у Русији 1990-их година за индијску флоту до предаје носача авиона „Викрамадитја“, која се очекује ове године.

Најзанимљивији процес у наредним годинама треба да постане сарадња Русије и Индије у пројекту ловца пете генерације Т-50/FGFA – 2020-их година ОС Индије треба да добију 200-250 машина овог типа. Вредност програма за ОС Индије, ако се узму у обзир техничко одржавање машина, испоруке опреме и наоружања може премашити четрдесет милијарди долара.

ПВО Индије традиционално остаје „ствар за себе“ – овде Индуси рачунају на сопствене изуме и партнерство с Израелом. Уједно, Русија планира да окуша срећу у наредном тендеру, понудивши Индији извозну варијанту система С-300В4 – једног од данас најбољих комплекса противракетне одбране, намењеног обарању оперативно-тактичких ракета.

Засад се не може рећи колико ће овај тендер бити успешан за Русију: како показује искуство, по правилима индијског тендера он се може отегнути на десет година од објављивања до доношења закључака.

Као и друге велике земље у развоју, Индија је више заинтересована за заједнички рад него за испоруке готовог оружја. Данас се међу заједничким пројектима Русије и Индије, осим већ поменутог Т-50, као безусловна главна тачка у програму, могу издвојити ракете „Брамос“, укључујући суперсонични „Брамос-2“ који се тренутно производи и средњи вишенаменски транспортни авион МТС/МТА. Ови пројекти такође имају врло дуг рок реализације и коштаће много новца и ресурса. Притом је сарадња с Русијом за Индију данас један од малобројних начина да добије приступ савременој војној технологији без озбиљних ограничења, која намећу сарадња с ЕУ и САД. А за Русију је то начин да заради новац од извоза високе технологије и изума, притом без штете по себе, коју често има услед сличне сарадње с Кином.

Илија Крамник,