Mračna poseta

Već 25. februara u Grčku kreće inspekcija u sastavu predstavnika Evropske komisije, Evropske CB i MMF. Oni treba da analiziraju koliko vlasti zemlje ispunjavaju sporazume sa kreditorima.

Reč je o uslovima usaglašenim u decembru 2012. godine na nivou samita EU, koji je pristao da pruži Atini oko 50 milijardi evra. Inspekciona trojka namerava da predstavi svoj referat maksimalno operativno – kako bi Grčka mogla da dobije novih 2,8 miliona evra kredita. Posetivši 19. februara Atinu predsednik Francuske Fransoa Oland je podsetio da je Grčka dužna da preuzima korake na ispunjavanju svojih obaveza. Grčki sindikati sa svoje strane organizaovali su prvi ovogodišnji 24-satni štrajk protiv mera štednje koje vlada preduzima u zamenu za kredite EU i MMF. Temu nastavlja Petar Iskenderov.

Vlada Anotnisa Samaras očigledno je bila zatečena masovnim akcijama protesta. Posebni odjek je dobio štrajk grčkih medija. Postojao je rizik da zbog njega Grci neće moći da saznaju čak ni za posetu predsednika Francuske. Ipak vanredno doneta odluka suda je obavezala makar državnu televiziju da osvetljava datu manifestaciju. A bilo je šta da se osvetli.

Šestosatna poseta Fransoe Olanda je bila zasićena pregovorima sa predsednikom i premijerom, drugim političkim poslenicima, biznismenima. Francuski lider obećao je sagovornicima da će njegova zemlja učiniti sve kako bi podržala Grčku.

Grčko rukovodstvo je izrazilo priznanje francuskoj podršci, mada nije krilo ozbiljnost situacije. Predsednik Grčke Karolos Papuljas izjavio je frncuskom kolegi bukvalno sledeće: Gospodine Oland, uveravam vas da su snage i strpljenje naroda jednostavno iscrpljeni. U tom kontekstu diskusija o uvećanju priliva francuskih turista ili isporuka francuskih regata Grčkoj delovala je vrlo višeznačno. Nije slučajno opoziciona leva radikalna koalicija SIRIZA priredila masnove akcije protesta povodom posete francuskog lidera, optuživši njega lično i druge lidere Evrope za neželju da realno pomognu Grcima. Ipak alterantiva saradnji EU sa Grčkom i drugim problematičnim zemljama u mediteranu ipak ne postoji, podsetio je Glas Rusije ekspert Evropskog instituta RAN Vladisalv Belov.

- Gledaćemo kako zona evra može dalje da pomaže južnoevropskim zemljama, između ostalog na nivou konsultacija. Nije tajna da u istoj toj Grčkoj rade slični konsultanti iz Nemačke. U krajnjoj liniji ekonomija ništa drugo nije smislila osim slobode preduzimaštva, malog i srednjeg biznisa koji je osnova oslonca svakog ekonomskog sitema.

Za sada socijlano-ekonomski položaj Grčke ne izaziva optimizam. Samo po zvaničnim podacima u zemlji je fiksiran najveći u čitavnoj nacionalnoj istoriji i maksimalan u zoni evra nivo nezaposlenosti – 27% radno sposobnog stanovnštva. Među omladinom više od 60%, a prema informacijama grčkim medija, trojka insperktora namerava da traži od Atine nova smanjenja.

Petar Iskenderov,